Play it cool

Čitam opet Bulgakova i sanjam Azazela. Znam zbog koje stvari bih ja prodala dušu đavolu. Svi ćemo se ionako sresti na jednom mestu. I nemojte puno da se zanosite. Ta niste čarape valjda.

Inače. Ružno vreme pa nisam napolju. Nekad bih nešto napisala, ali nisam imala vremena do sada, a i bolje je tako. Već petnaest dana ne spavam kako treba. Dođem ranim jutrom, odspavam par sati i postaje mi pretoplo, pa se probudim. Idem na kupanje i igram karte po čitav dan. Uveče napolje i zatvorim krug. Preksinoć mi je jedan momak pokazao slikovito da su mi podočnjaci došli do kolena.

Zaključila sam i da je verovatno lakše ući u Sing Sing nego dobiti mađarsku vizu. Drugar iz Hrvatske mi se smeje i kaže kako on prelazi granicu na osobnu. Debilna zemlja. Mislim na Srbiju. I osećam se klaustrofobično. Jedan Voland, ovde, hitno potreban! Setim se reda ispred austrijske ambasade, polovina jula, preko 35 napolju.

Odrljala sam oba kolena, onako pošteno, kao dečačić od 8 godina, i to izgleda apsolutno užasno - pečati zakorele krvi i plavi krugovi okolo. Monaške suknje do kraja leta. I ništa ne smem raditi na kolenima dok se to ne smiri.
Iju ju.

Danas sam opet radila u salonu; došao čovek da pogleda ormare, prepoznao prezime, pita me jesam li ja Dušica i da li studiram tačan fakultet i tačan smer. Pitao me još jesam li dala organsku i koji mi je prosek. A ja sam se čudila kako je moguće da i to ne zna. Ili se foliruška.

Svi se foliruškamo.

O ne! Zbog zahlađenja postajem mudra. Mozak počinje odista da funkcioniše. Zaprave.
Hitno radim na sanaciji novonastale situacije.

PS Ne gledajte blog, u konstrukciji je, traži se pravo rešenje.

I vidimo se Tamo.