Voliš li me? - Ne

Zvao drugar iz srednje da dođem u kafić gde on pušta muziku u petak. Svratim u polasku jer mi je usput. Još nije ni počelo, samo njih trojica sede napolju, na trotoar ispred kafića su izneli sto i donose još dve stolice za Miljanu i mene. Nailaze perači ulica i neumoljivi su. Zapahne me sitna kišica prašine i vode. Setim se kako smo u srednjoj imali za temu za pismeni iz srpskog Ulice su mokre od skorašnje kiše, a ja ceo dan hodam raspevan… A isti ovaj drugar je dopisao samo da ulice nisu mokre od skorašnje kiše već zbog toga što su tuda prošli lejkersi… I dobio keca. Profesorka srpskog je imala garderobu sa puno Verice Rakočević, malo smisla za humor i nimalo razumevanja za klinariju u pubertetu.

U Pozerištu se skupi društvo. Momci su već pijani i preglasni. Neke devojke i flašice Akva Vive odjednom kod nas. Ko zna otkud. Neko se zaleti za vodu. Doping. Dva puta po pola litra rakije.

Između 4 i 5 ujutru, u svojoj ulici, opet pored onog kafića sa početka priče. Službena kola po svim propisima. I jedna i druga. Dva minuta i dvadeset brojeva dalje, ispred radnje sa tanjirima u izlogu, nešto tandara ulicom iza nas. Momak ide sredinom ulice, nosi na leđima veliki ranac i vuče kofer.
Traži put za Guču.
Desno do semafora, na semaforu levo, kad počneš da ideš uzbrdo, našao si ga.

Sutradan loše raspoloženje skoro ceo dan. Odavno nisam bila razdražljiva. Ni trčanje nije pomoglo. Oko 10 gotova sam da ujedem prvog ko mi se zameri.
Marija dolazi i probamo tri alkohola, i ništa ne odgovara. Ne mogu da pijem jer će sutra biti još gore. Toliko sam naučila. Nema ništa gore nego kad se uz psihozu priključi mamurluk da propasira mozak i želudac.
Ostatak večeri bez osećaja za vreme, prostor i druge ljude. Opet kišica prašine i vode. U proseku blato. Idem kući.

Na izlazu se zaustavljaju automobili, i neko spomene moje ime, onda svi viču kako ne smem kući, hvataju me za ruke i vuku nazad. Sedam muških sam prebrojala. Novopečena Snežana zbunjeno trepće i kaže - ali ja vas ne poznajem, kad nam se pridružuje podstrekač. Njega znam. Klati se i priča nebuloze. Solidna osmica za pijanstvo. Meni se stvarno ide kući. Kad vidi da sam ozbiljna, pita samo da li treba neko da me isprati.

Sutradan. Buđenje ranog proleća i blagi bol u grudima. Glava ne boli - jer nema glave.

Jutros. Plačem na terasi. Tão bonita manhã. Ne sme biti nastavak aprila. Mada. Dosta sam dugo i bila normalna.
A i ko je ta žena uopšte?