Wanted

Pre neki dan sam bila na Kalenić pijaci, i iako mi nije usput, svratila do brata. Za mog brata važi pravilo, kao i za mnoge druge koje znam, da je najživahnije povrće koje su videli u poslednje vreme hodalo na 4 noge i groktalo pre no što je zgotovljeno. E zbog toga sam i svratila, jer sam mu kupila neke zdrave hrane...

I tako, ručamo zajedno, i na izlasku slučajno sretnemo porodične prijatelje. Žena se momentalno oduševi time kako moj divni bratić vodi računa o zdravlju, pa kupuje čak i šargarepu. A dotični gleda pred sebe, i vidim da ga malo sramota one šargarepe, pa objasnim da sam mu ja to donela, sve zajedno sa jabukama i breskvama... Da je u kesi bio burek-jogurt-pivo, od cele priče ništa ne bi bilo.

Ni pet ni šest, dan po povratku u Čačak, gospođa svrati kod tate na posao, i nahvali nas, joj što smo divni. A tata ispriča mami. A mama nazove brata. I otada im je glavna tema za sprdnju ta šargarepa.

Zezaju brata. Mene ne, jer se ja ne primam na te matoraćke fore. Lepo su nas učili kako je šargarepa dobra za vid. I imaj ti sad srca da zezaš rođeno dete koje ima dioptriju... hm, nećemo o brojevima. A uz to ima i astigmatizam. Što je, ako se ja uopšte sećam dobro, recesivna osobina. Znači i mama i tata su doprineli podjednako genetskoj predispoziciji da im dete bude recesivno.

Jedini siguran način da imam zdravu dečicu koja neće da ćore kao ja, odnosno da potpomognem širenje genetičke raznovrsnosti, je da nađem dominantan homozigot.
Može i samo ovo prvo, bez drugog.
Mnogo sam se ja opustila.
A tražim i cimerku, pošto sam izgleda ostala bez iste. Opet.

Amy Winehouse - You Know Im No Good