Single

Pa. Pošto smo sve emocionalne pertle odmrsili, izvukli, oprali, stavili na žicu da se suše, nadam se manje burnom vremenu.
(neko iz mase, ironično: Moooooožda?)
Za to vreme krupnim koracima napred, i to veoma krupnim, jer se ispit približio, a situacija uobičajeno studentska.

Rage ATM i dalje sviraju, negde u Ameriki. Odavno sam ja imala 16 i prvi put slušala The Battle of LA, ali svejedno bih. Aorist. Pre Pepersa je bila reklama na b92, ne sećam se baš, ali - ako biste mogli da posetite samo jedan koncert... koji biste izabrali?

Jutros je bila incidentna situacija oko 5, probudim se i shvatim da me je n.n. komarac (ili više njih) izujedao, i zbrisao, ostavivši mi jedino sitne plikove po rukama i nogama. Iako sužene svesti i tupih čula, čak prethodno navikla na stanje izujedanosti posle trčanja, ne treba mi mnogo da shvatim da neću zaspati i da ću sebi kožu oguliti. Zato 1) ustanem, 2) jedem, 3) pokušam da se setim šta mi je mama rekla da se radi u takvim situacijama, 4) padne mi na pamet da je možda pominjala rakiju, 5) odbacim rakiju sa parolom što je babi milo, 6) uzmem 70% alkohol, 7) ne naravno, nego nakapam po ujedima, 8) odlučim da alkohol ipak nije dovoljan (u saglasnosti sa novim opisom bloga), 9) uzmem etarsko ulje limuna i to namažem.
Kako rešiti problem komarca u 9 jednostavih koraka. Ne znam samo šta mi je trebalo ovo sa limunom, no, bitno je da kad sam se drugi put probudila oko 8, ujedi su skoro nestali. Pokušajte kod kuće, nešto od ovih 9 je pomoglo.

Situacija sa frizurom: Počinjem da mislim da problem možda nije frizerka, nego moja kosa. Mislim i da počinjem da se nerviram.

Crtice

Biće zatvorske poezije. Ubiću ovu što me je šišala.

Dobro je kad koža otvrdne. Postajem mali kornjačozoid.

A novi izgled bloga?

Ispostavilo se da zapremina tela nije dovoljna. Koristi mozak, koristi mozak, koristi mozak, koristi mozak, koristi mozak....

Sve će to, mila moja, prekriti...

Blesava statistika kaže da jedna petina poseta ovog bloga koje dolaze sa pretraživača ima za temu pitanje da li me voli? i - koliko me voli? A pritom sam uračunala i one nepismene znatiželjnike koji uporno tvrde - dali me voli. Salvador Dali.

Logičan i jednostavan odgovor na ovo pitanje je - kako bih ja to mogla da znam?

Logičan duži odgovor na ovo pitanje je - kako bih ja to kog đavola znala kad sopstveni haos u glavi, te i fenotipsku ekspresiju istog, što će reći ponašanje, ne mogu da uredim da bude u granicama normale? Briga me bre! da li neko nekoga voli, a pogotovo ako je taj neko toliko blesav da misli da će mu gomila povezanih mašina, i zaludnih ljudi koji nešto mudruju pomoću istih (mašina), dati odgovor!
::prevrtanje očima::

Još nekih 10% posetilaca tvrdi - dosadno mi je. To čak mogu i da razumem. I kažem: ne radite ništa! Ni slučajno! Ostanite uz svoje računare u sigurnosti zatvorenog prostora. Jer svaki izlazak napolje nosi rizik da ćete zabrljati nešto. Žestoko.

Evo moj slučaj.

Juče popodne sam sedela na krevetu, vikala u slušalicu tako da verovatno veći deo onih koji su se u to vreme zatekli u blizini zna pojedinosti mog ljubavnog života još od oktobra prošle. Danas sam na stepenicama strugnula pred devojkom iz 539 (do mene) ne smevši ni da je pogledam.

Ne dozvolite da zbog toga što ste slabi na nekoga, sebi priuštite konstantno laganje i gaženje. Nije vam potreban još jedan političar.
One stvari koji se dešavaju kad se zaljubite objašnjavaju se sa malo biohemije i fiziologije. Ostatak je poštovanje. Poštovanje sa sobom nosi iskrenost i sve te ljudskosti koje su inače na ceni u filozofskim knjigama, a u stvarnom životu se primenjuju ili ne primenjuju.
Bez poštovanja mačku o rep, pa niz džadu.



... nastaviće se... nadam se ne nečijom zbirkom zatvorske poezije o_O


Capleton - Ganja

Amy Winehouse

Uobičajeno zastrašujuća šminka i frizura, prepoznatljiv glas i stav.

... They tried to make me go to rehab
I said no, no, no...

Voliš li me? - Ne

Zvao drugar iz srednje da dođem u kafić gde on pušta muziku u petak. Svratim u polasku jer mi je usput. Još nije ni počelo, samo njih trojica sede napolju, na trotoar ispred kafića su izneli sto i donose još dve stolice za Miljanu i mene. Nailaze perači ulica i neumoljivi su. Zapahne me sitna kišica prašine i vode. Setim se kako smo u srednjoj imali za temu za pismeni iz srpskog Ulice su mokre od skorašnje kiše, a ja ceo dan hodam raspevan… A isti ovaj drugar je dopisao samo da ulice nisu mokre od skorašnje kiše već zbog toga što su tuda prošli lejkersi… I dobio keca. Profesorka srpskog je imala garderobu sa puno Verice Rakočević, malo smisla za humor i nimalo razumevanja za klinariju u pubertetu.

U Pozerištu se skupi društvo. Momci su već pijani i preglasni. Neke devojke i flašice Akva Vive odjednom kod nas. Ko zna otkud. Neko se zaleti za vodu. Doping. Dva puta po pola litra rakije.

Između 4 i 5 ujutru, u svojoj ulici, opet pored onog kafića sa početka priče. Službena kola po svim propisima. I jedna i druga. Dva minuta i dvadeset brojeva dalje, ispred radnje sa tanjirima u izlogu, nešto tandara ulicom iza nas. Momak ide sredinom ulice, nosi na leđima veliki ranac i vuče kofer.
Traži put za Guču.
Desno do semafora, na semaforu levo, kad počneš da ideš uzbrdo, našao si ga.

Sutradan loše raspoloženje skoro ceo dan. Odavno nisam bila razdražljiva. Ni trčanje nije pomoglo. Oko 10 gotova sam da ujedem prvog ko mi se zameri.
Marija dolazi i probamo tri alkohola, i ništa ne odgovara. Ne mogu da pijem jer će sutra biti još gore. Toliko sam naučila. Nema ništa gore nego kad se uz psihozu priključi mamurluk da propasira mozak i želudac.
Ostatak večeri bez osećaja za vreme, prostor i druge ljude. Opet kišica prašine i vode. U proseku blato. Idem kući.

Na izlazu se zaustavljaju automobili, i neko spomene moje ime, onda svi viču kako ne smem kući, hvataju me za ruke i vuku nazad. Sedam muških sam prebrojala. Novopečena Snežana zbunjeno trepće i kaže - ali ja vas ne poznajem, kad nam se pridružuje podstrekač. Njega znam. Klati se i priča nebuloze. Solidna osmica za pijanstvo. Meni se stvarno ide kući. Kad vidi da sam ozbiljna, pita samo da li treba neko da me isprati.

Sutradan. Buđenje ranog proleća i blagi bol u grudima. Glava ne boli - jer nema glave.

Jutros. Plačem na terasi. Tão bonita manhã. Ne sme biti nastavak aprila. Mada. Dosta sam dugo i bila normalna.
A i ko je ta žena uopšte?