Betmen se vratio, nema više izvini

Što bi reko naš narod - deja vu:
Duco, ja se probudio i nem pojma što ti šaljem sms, al eto znaš ti već da umem ja to.

(ne smeje se, ne iščuđava se, ne ljuti se, skroz kul, ne radi ništa)

Naglasila bih kako se jedna zajednička crta provlači kroz karakter momaka sa kojima sam imala nešto - kišobranasto samopouzdanje, pod koje, kad se raširi, mogu da stanu 2 osobe, a ako se malo stisnu, čak i tri. Ok je ne biti krpa i imati samopouzdanja. Ali mislim da su oni toliko egocentrični da listom misle kako je jedina moja funkcija da do kraja života pothranjujem njihovu sujetu.

(e sad se malo smeje, al ništa posebno)

Osećanje inferiornosti/superiornosti je klackalica; i svi bi da budu s. Osećajte se superiorno i momentalno imate slabu tačku, a niste je svesni; u takvoj situaciji će se najčešće desiti da s->i, i klackalica će neumitno prevagnuti na drugu stranu.
I to se ja ne tešim, već me briga da šaljem poruke u sitne sate i očekujem odgovor.



Roisin Murphy

U kojoj se ja žalim na devojke svojih drugara, penzionere, i ostala prostranstva...

Sutra idem sa smaračima na slavu. Cela ta priča kako mene (blago rečeno) ne voli Nešicina devojka je od miša prerasla čak i najveće sisarske vrste. Pale su prve opklade ko bi pobedio kad bi se organizovao neki ultimate fight, i na žalost, loše se kotiram. Srđan kaže da ne sumnjaju da sam jača, ali da od nje očekuju prljavu borbu.

A ni situacija sa nogom nije nimalo povoljna. Počela sam da se ponašam kao penzos, kad uđem u gradski prevoz prvo streljam levo desno da vidim gde ima mesta da se sedne; doduše, ne trčim preko mrtvih da bih ušla prva, ne vitlam razulareno cegerom dok ostali (preživeli) putnici padaju kao snoplje, ne gunđam i ne fiksiram uporno pogledom današnju omladinu koja je toliko nevaspitana... Samo mi je lakše kad sedim u toku vožnje jer posle nekog vremena počinje da me boli stopalo.

Kad sam kod spodoba iz gsp. Pijani lik priča nešto nekoj od nas tri, ja stavljam slušalice i on se koncentriše na druge dve, a kad su izašle seda preko puta mene, pruža ruku na moju stranu i zagleda nokte, šta god da radi; ja sam u tom trenutku u stanju da mu ruku otkinem, ako bi me samo dodirnuo. Pokušavam da zamislim obrnutu situaciju: da je na njegovom mestu pijana žena, a na mom muškarac. I nikako ne ide. Je li to sredina ili genetika? Ipsilon prokletstvo (ipak mu nedostaje jedan krak pa da bude iks)?

Pre će biti sredina. Setim se samo vulkanizera na Gučkom putu, koji je štancovao decu sve dok nije dobio muško. Kao u priči napisanoj pre stotinak godina i više, sve tri sestre su bile dosta starije od muškog naslednika kog su razmazili do retardacije. I jednom mali istrči na put, a otac trči za njim i dernja se na sav glas: Radosave, bogtejebo, vraćaj se ovamo, jedva sam te napravio!

*****

Dobijam poruku: Kako si Milice tetkina?
(Tetka iz Novog Sada mi je omiljena.)
Sjajno, apsolutno sjajno.

Perfectly molded almost unfolded
Under the counter well, that is your nature
Drip grind or roasted, buttered or toasted
The greater the db’s the higher the AC

Opet opet opet opet

Doduše, fizijatar je zadovoljan mojim oporavkom. Pita ima li šanse da počnem nositi normalnu obuću. Kažem ove patike su za aerobik i super su udobne. Ne, mislio sam da nosiš štikle, kaže on, to je dobro za karlicu. Pa i nema baš.
Pošto se ja tako često muvam po apotekama, danas mi uvališe promotivni materijal za oh! Senzualnu kremu.
A htela sam da kažem - ne treba max factor, ja se slabo šminkam.
Iz nekog razloga. Ljudska glupost je neiscrpna. Smeh je svima potreban.

Isto kao i susret sa Azazelom. Kaže da sam smešna kao crtać, i da sam mekušac unutra. Ništa što nije istina.
A svaki put kad mi neko nov kaže da čita blog, malo mi neprijatno.
Naučila sam kako se pravi pacov koji svetli u mraku.
***
The girls insane what else is new.

Hemoprevencija kancera

Izvod sa predavanja profesorke mikrobiologije...

Jedna trećina kancera je povezana sa načinom ishrane, jedna trećina sa pušenjem, a ostatak je pod uticajem raznih činilaca.
Tri velike grupe hemikalija koje unosimo hranom, a za koje se zna da su kancerogene:

HCA (heterociklični amini) se stvaraju pri termičkoj obradi mesa;

PAH (policiklični aromati) se oslobađaju pri sagorevanju fosilnih goriva; nalaze se na primer u mesu koje se peče na roštilju na ćumur;

N-nitrozo jedinjenja se nalaze u konzerviranom mesu na primer; nitrati iz hrane prelaze u nitrite, koji reaguju sa aminima, produkti reakcije su kancerogeni.

Cilj početne strategije prevencije kancera je bio smanjenje izlaganja genotoksičnim agensima. Razvoj genotoksikologije je značio ispitivanje delovanja hemikalija na različite grupe organizama, i ekstrapolaciju rezultata na čoveka.
Rezultat ovih napora je da je zakonom regulisano testiranje svake hemikalije pre nego što se pusti u promet.

Sledeća strategija je hemoprevencija, identifikacija faktora koji mogu da spreče kancer, a efikasni su kod ljudi.
Poznato je da unos pojedinih namirnica i začina smanjuje procenat kardiovaskularnih oboljenja i kancera.

Čaj, na primer zeleni čaj koji sadrži polifenole i antioksidante se puno koristi u Japanu i Kini. Kada se stanovnici ovih zemalja presele u zapadne zemlje i počnu da se hrane drugačije, incidenca kancera se povećava, što dokazuje da smanjeno oboljevanje u tim oblastima nije povezano sa nekom genetičkom osnovnom, nego sa načinom ishrane.

Francuski paradoks: kod Francuza je smanjen nivo srčanih oboljenja, iako se hrane na takozvani zapadni način, odnosno unose puno mesa; redovno i u umerenim količinama piju crno vino...

Mediteranski način ishrane: puno voća, povrća (luk, mahunarke, kupus), riba, maslinovo ulje.

Paradajz: sadrži likopen koji je jedan od najjačih antioksidanata.

Meden agan, jer se zna da u nekim situacijama antioksidanti počinju da se ponašaju kao oksidanti...

Zaključak:
Najbolji antikancerogeni se nalaze u hrani, i to u najpovoljnijim kombinacijama. Ishrana koja sadrži umerene količine mesa, puno voća i povrća, integralnih žitarica, biljnih mononezasićenih masti, plus fizička aktivnost, minus cigarete je najbolja strategija za zaštitu zdravog stanovništva od raka.
Link: cancer.gov

Nema aerobika, frustracije i internacionalni sukobi

Izlazim iz autobusa, zgazim u rupu, uganem nogu. Balvan. Dobro nisam nos slomila.
Na ulazu u zgradu: A moraš pustit đevojke prve. I misli da je to što su nam pridržali vrata razlog za dalje maltretiranje. Vidi ti nju, kako uzima ključ sama. Kad sam ja bio tvojih godina...
Tipičan momak iz studenjaka - naporan i nekulturan. Plus noga postoji samo kao konstanatan izvor bola.
I ja ga mršnem tamo gde treba da ide. A ne da se sa 30 godina mota po domu jer mu je ujak upravnik.
On stane na stepenicama da me sačeka, kaže nešto tipa jel ti to meni, i tu već porastu šanse da ja dobijem šamar.
Spas nailazi u liku momka koji radi kao portir.
Onaj malo viši i možda trezniji dobacuje ta nasmijte se malo, bolje no da ste namrgođene.
Momak sa portirnice zove u sobu da proveri da li smo stigle ok. I objašnjava rodbinsku liniju po kojoj su ta dvojica ovde.
Pivom u staklenoj flaši ladim nogu, pa masiram alkoholom. I nisam nervozna, naprotiv, skakutala bih od sreće da mogu.
Jel ima šanse da dobijem neko zpu ili je to samo ako polomim nešto?