Biće, a možda i neće.

Novu godinu sam započela držeći se starog dobrog običaja preterivanja. Alkohol nije bio problem koliko hrana. Probudila sam se jutros misleći da ću živeti samo na kiseloj vodi sledećih pedeset godina. Umesto kisele vode mama je predložila na testiranje uzmem novi mileram, pa novu čorbu sa povrćem, pa novu pitu sa sirom. Na moju radost, najveći deo ručka će sačekati da se iz Beograda dovuče ostatak studentske populacije, specijalno mlađi brat. A ako postoji neko pravilo da i za vožnju međugradskim prevozom procenat alkohola u krvi mora biti ispod određene granice, onda je moguće da ga nećemo ni dočekati. Ručak mislim.

Što se tiče novogodišnjih odluka (reč -rezolucija- ne koristimo od pre par dana, ofucala se i gotovo da je leprozna što se mene tiče), odlučila sam i da ću spavati više i redovnije, a sve u cilju pokušaja poboljšanja svog izmučenog imuniteta. Ali sam onda shvatila da sam obećala svima da ćemo izaći dok sam kod kuće, i šta ću kad sam popularna (uzdah).

Q: srećna nova godina!
A: dobro.

dZihan & Kamien (traditional turkish and arabic za obe ruke u vis)