Da strpam sve ove stvari u jednu vreću, pa neka ih.
Učim, trudim se, ali mašina u pozadini obrađuje drugu materiju. Povukla je neke prastare podatke. Čudno kako su se stvari sklopile. Počinjem da sumnjam u slučajnosti.
Ne percepiram razumom, osećam. Ne rasuđujem razumom, što osetim da treba, uradim. Pretvorila sam se u to.
Koliko se jasno vide kod drugih zavist, usamljenost, pravo prijateljstvo. Sitne stvari, nervoza, boja glasa, pogled, stisak ruke, su se izdefinisale.
Možda je ovo trenutak kada treba da budem iskrena. Koliko u stvari sebičan čovek sme da bude kad je sopstvena sreća u pitanju?
Neka stoje ovako na gomili. Pre ili kasnije će se za svaku naći neko čija je.
Sahib Shihab
7.2.08
Izgubljeno nađeno
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
7 comments:
Nemoj biti takva u ovim odlucujucim trenutkovima :) za nase dalje zivote! Ustani i bori se :D
I znaj da ce biti nekog piva iako puknemo za Kosovo :)
a ti si od onih čija mora da bude i prva i poslednja?
http://funkcioner.com/2008/02/07/velika-kriza-formiranje-medupartijske-krizne-grupe/
kako kosovska vlada promoviše turizam je must see:
http://visitkosova.org/serbian/kultura.htm
piš. tuga
Ja sam jedan od onih koji nikad ne odustaju :D
PS Najjaci je vizantijski stil :D
Ali eto tako vam je kad ste tunu sutirali od sebe :D
nema slučajnosti
nemiri, ovo gore
Post a Comment