Easy like...

Mozak odbija pomisao na bilo kakav napor značajniji od odluke u koje vreme između pola deset i pola jedan ću ustati.


(posle 50 min i 55s)
Komentari rade, valjda. Nek neko proba.

Mistifikujuci prekursor, ili o novom pocetku, neozbiljno naravno

Pre tacno dvadeset godina dana negde u hercegovackom krsu rodila se beba, tj. rodila se u porodilistu, sto nam ostavlja nebitnu cinjenicu je da je kraj jako neravan, sa vise kamenja nego zemlje. Devojcica, tamne kose, tri i sesto… zovimo je natty.

Rodbina je pohrlila da vidi dugo ocekivano zensko dete. Jedna uzbudjena teta je konstatovala da nikad u zivotu nije videla lepsu bebu.

Slucajno, ista zena je srela sad vec punoletnu natty, mnogo godina kasnije. Ovaj put nije osetila zelju za istim izlivom ushicenosti.

Doduse, ponudila je natty da je uda za svog unuka i vrati se u rodni kraj. natty je odbila ponudu, smatrajuci, u svojoj mladalackoj idealizaciji svega i svacega, da u zivotu ima jos toga da se vidi i uradi, a kamenja, planina i momaka ima svuda.

Odlucila je da svoju naivnu kreativnost kanalise.

natty ce se udati jednog dana. Mozda.

Sve izmedju sadasnjice i tog trenutka je cista shizofrenija.