Run come save me

za Noru

Dablin, 12. jul 1904.

Drage moje smeđe cipelice, zaboravio sam - ne mogu da se nađem sa tobom sutra (u sredu) ali naći ćemo se u četvrtak u isto vreme. Nadam se da si moje pismo stavila u krevet kako valja. Tvoja rukavica je ležala čitave noći pored mene, neraskopčana, i veoma se dobro vladala - kao i Nora.

Molim te, ne oblači onaj oklop za grudi jer ne volim da grlim poštansko sanduče. Čuješ li me? (Ona počinje da se smeje.) Srce moje - kako ti kažeš - da - upravo tako.

Ljubim tvoj vrat dvadeset pet minuta.

Džim

Ich bin ein Biochemiker

U ovom trenutku mi se ne vraća u Portugal, da se ne lažemo. U Srbiju još manje. Dobro mi je ovde, niko me ne zna, nikome ne odgovaram za to kako trošim dan. Nema velikih osećanja, nema velikih reči, ni drame. Kao da je negde između dva sveta. Taman. Ta-man.