Uobičajeni termin "genetički modifikovana hrana" nije pravilan. Pravilno je reći - hrana proizvedena od genetički modifikovanih organizama (najčešće su u pitanju biljke).
To su biljke kod kojih je ugrađen gen koji je poreklom iz nekog drugog organizma. Ugrađeni gen postaje sastavni ukupnog kompleta gena kojima raspolaže biljka. Geni su šifra za određeni protein (između ostalog, to je ono što je nama bitno).
Kada unesemo deo organizma čiji je genom promenjen, to ne znači da ćemo mi biti genetički modifikovani :s
Štetnost onoga što unesemo zavisi od toga koji je gen ugrađen i koji protein određuje.
Najčešće se govori o GM soji i kukuruzu, krompiru i paradajzu.
Kod soje je ugrađen gen iz bakterije zbog kog ona postaje otporna na herbicid. To znantno olakšava gajenje, jer prskanjem herbicidom uništavaju korovske biljke, a biljke soje ne. Dakle, ništa što može napraviti nindža kornjaču od nas.
Kod kukuruza je ugrađen gen koji za posledicu da je biljka otrovna za određene vrste insekata. To je donekle mač sa dve oštrice, jer se može desiti da tako stradaju i korisni insekti. U svakom slučaju, u testovima koji su sprovedeni, laboratorijskim životinjama je davana hrana sa 10 puta većom dozom nego što je dostupna u biljci. I nije im bilo ništa.
Mogu se naći priče kako su pacovi odbijali da jedu GM biljke, ili da im je utvrđen razvoj prekancerogenih ćelija, čak i da su uginuli. Međutim, naučnici čije sam izveštaje čitala tvrde da dokaza za to nema, da ne postoje konkretni radovi koji bi to potvrdili.
Tek posle obimnog testiranja (kojim se utvrđuje i to da li je biljka toksična za čoveka), dozvoljava se upotreba neke genetički modifikovane biljke, odnosno njena upotreba u ljudskoj ishrani.
Zaključak, ili kako se cela priča ipak vrti oko novca
"Između Amerike i Evropske unije vodi se žestok trgovinski rat zbog proizvodnje hrane od GMO, u kojem Evropa tehnološki znatno zaostaje i koja pokušava da ga dobije zatvaranjem tržišta za ovu vrstu hrane, proglašavajući je opasnom."
Takođe, Evropa ima interes da zaštiti svoju hemijsku industriju, koja proizvodi pesticide i druge supstance za zaštitu biljaka.
Kao da je cilj američkih kompanija koje se bave proizvodnjom GMO zaista iskorenjivanje gladi u siromašnim zemljama. U pitanju je samo komercijalni interes.
U Evropi je obavezno da se hrana od GMO obeležava (ukoliko je u sastavu prisutno manje od 1% GM sastojaka), dok se u Americi to ne čini.
Testovi kojim se utvrđuje bezbednost hrane sa GM sastojcima su posebno rigorozni u Evropi.
Kod nas ne postoji obeležavanje (u principu ne znate šta jedete).
Mada to može biti i manji problem u celoj priči.
Asistent sa Agronomskog fakulteta mi je pričala kako seljacima nikako dokazati da filozofija što više isprskam hemikalijama, biće više voća, nije dobra. Oni se ne osvrću na ograničenja u doziranju pesticida.
Treba da znate šta kupujete na pijaci.
Treba da se zapitate koliko je hrana koju jedemo „ekološka“, kako tvrde naši i ponose se time.
Ako stvarno hoćemo da jedemo „zdravu“ hranu (koju Amerikancima nude u prodavnicama organske hrane i koja je više puta skuplja od GM), to podrazumeva savesnu proizvodnju u nezagađenoj sredini, a nisam sigurna da imamo bilo koji od ta dva uslova.
Pod navodnicima: Nin broj 2563, odgovor profesora V. Glišina
A kome je još do smijeha: http://www.index.hr/clanak.aspx?id=256914
