31.8.05

Stara škola

Sretnem profesora fizike iz srednje škole.
Simeun je jedan od dva ili tri profesora od kojih si mogao da naučiš još nešto osim fizike, sociologije ili filozofije.
Najviše pamtim kad nas je navodio da probamo da napravimo perpetuum mobile. A niko nije znao šta je posredi.
I kad je rekao da ništa što naučimo ne uzimamo zdravo za gotovo. I da je ista stvar i sa životom.
I kad se veliki Nikola naljutio što nije mogao da dobije dvojku, i zalupio mu vrata. I sad me malo sramota kad se setim.
Danas kaže da samo radim i da će sve biti u redu.
A ja bih da verujem u to. I da opet imam 17 godina, prazna tabla, svaki dan u školu i iz škole, svo vreme samo jedno misleći – kad bi se desilo nešto i pomerilo moju dosadnu svakodnevnicu.

Srećni dodatak: druge vrste, mislim. Inače je greška u kucanju.

28.8.05

Избори у Србији – Тамни вилајет...

Како је почело?
Висинским припремама наравно. Док сам била код бабе и деде у селу, спремала испите у миру и тишини, потпуно сам се навукла, погодите на шта – Процес ТВ, уз доручак. Лол. После тога вести, па Злочиначке намере на првом. Капирате програмску шему? И ухватила део целе те приче са СДП и компанијом.
И сетила се младости своје, чланства у Цесиду, и првих надгледаних избора.
Комедија.
Изборне комисије од 18 чланова, од којих је 5 заправо потребно, док осталих 13, овим редом – није присутно, пије кафу, трачари, исправља криве дрине, ређе - лечи се од мамурлука, мува друге чланове комисије, једе, телефонира.
Иако је по правилима забрањено телефонирање на месту где се одржавају избори.
А о бонтону не бих.

Коначно, јутро, први гласач, неписаним правилом пензионер, можда попуни контролни листић како треба, можда не. Али то и не брине, волела бих да видим тог ко ће нешто да измува поред десетак присутних чланова комисије, родбине и пријатеља.
Иначе је и свако задржавање неслужбених лица, гласача итиси. на изборном месту, погодите шта – против прописа.

Преживиш првог, а онда почиње забава.

Сено слама гласачи: Спрејом се обележава кажипрст десне руке, по правилу.
Гласач дође до последњег члана комисије: Кажипрст десне руке.
Пружа леву.
Десне руке.
Пружа десну руку, дланом.
Кажипрст десне руке.
(изнервирано) Ма ево ти, носи обе ако хоћеш.

Важно да се гласа: Дође човек, узме листић, све по прописима. Попуни. Убаци у кутију. У кутију другог бирачког места које је у истој сали. Али ненамерно. Реакција комисије, којој се лампица споро пали: Виде ли ти оног? Није гласао? Јесте? У погрешну кутију?
...

Мој миљени: Господине, не можете да гласате, лична карта вам је неважећа.
Али како сам гласао на свим овим изборима до сада? Ајде још овај пут кад сам већ дошао да гласам, па ћу извадити нову.
Али господине, лична карта вам је истекла 1983. године.

А бисери су сви из места у граду. Доживљаје оних које пошаљу у села, у места где има 50 бирача који направе општенародно весеље, и испеку прасе за комисију... ма нећу...

Избори у Србији – Тамни вилајет: Ко гласа кајаће се, ко не гласа, кајаће се још више.

17.8.05

Zanimljivost...

Spore parazitske nematode mogu imati svega 160 neurona i odgovarajuće limitiran bihevioralni repertoar.

Genijalno. Zvuči kao opis nekih osoba koje poznajem.


Nevezano, pročitajte: Time-thief by Domaćica
:o)
Member of The Internet Defense League