18.5.06
15.5.06
Ovaj post je u potpunosti posvećen brojevima
Marijanu je trebalo da zove momak koga je pre dva dana upoznala u diskoteci; standardno, pričali i dopali se jedno drugom, ona mu dala broj telefona; i eto situacije.
Dogovor je bio da on zove u pola šest, i naravno da smo nas dve požurile da završimo svoje obaveze do tada. U pet i dvadeset pet smo bile u sobi.
Ja sam uključila računar.
Cimerka, nemoj da ideš na internet.
Štooo?
Pa ako Marko bude zvao.
A ja sam samo htela da slušam Arctic Monkeys koje sam taj dan dobila od Puza.
Kada je na njenom satu pokazivalo da je prošlo sedam minuta od pola šest, Marijana je pitala:
Koliko je kod tebe sati?
Tri minuta prošlo. Četiri. Cenim da glumi frajera i da će zakasniti između petnaest minuta i pola sata.
I bila sam u pravu. Oko šest je dotični pozvao, a Marijana je pustila da odzvoni tri puta. Čisto da se zna.
Dogovorili su se u pola osam.
U šest i pet Marijana je otišla da se istušira.
Ja sam pokušala da uđem u kupatilo oko pola sedam, ali sam odustala iz solidarnosti, jer je ona planirala da se šminka.
Izašla našminkana u petnaest do sedam. Iskusno, samo maskara i olovka. Ni premalo ni previše šminke.
Onda smo birale šta će da obuče.
Uži izbor je pao na crnu i tamno zelenu majcu.
Prvo je obukla zelenu. Pa crnu. Pa opet zelenu.
I svo vreme je imala osmeh od uha od uha, tako da sam i ja, inače namrgođena, morala da se smejem.
Neću crnu, kratka je, ako ga budem zagrlila ovako... neće valjati.
A ja sam se smejala.
E neću da pričam s tobom. Imaš previše bujnu maštu.
Nabila sam glavu u jastuk.
Zelena majca je bila sasvim u redu i boja joj je savršeno odgovarala, jer ima svetlo smeđu, skoro plavu prirodnu kosu.
Kosa.
Cimerka, mogu li da uzmem tvoju kremu za kosu?
Je li bolje kad pustim ili kad podignem kosu?
Bolje kad podigneš.
U sedam i petnaest je bila sasvim spremna.
Ja sam pošla da operem kosu.
Posle nekog vremena.
Hoćeš li skoro?
Koliko je sati?
Pola osam. Mislila sam da piškim.
Iskobeljala sam se iz kupatila.
Otišla je sa sedam minuta zakašnjenja. Taktički.
Ostala sam da razmišljam kako neki ljudi kasne sa namerom; i kako ja redovno kasnim, ali samo zbog toga što imam pretrpan raspored ili sam loše organizovana.
I koliko ne volim hoću - neću igrice koje parovi igraju jedno sa drugim.
I pokušavala sam da se setim kada sam poslednji put bila euforična zbog nekog sastanka.
Zvonio je telefon.
Marko ovde, je li Maja tu?
Maja je izašla.
Dobro, ja je čekam.
I dalje sam pokušavala da se setim.
I nisam mogla.
Dogovor je bio da on zove u pola šest, i naravno da smo nas dve požurile da završimo svoje obaveze do tada. U pet i dvadeset pet smo bile u sobi.
Ja sam uključila računar.
Cimerka, nemoj da ideš na internet.
Štooo?
Pa ako Marko bude zvao.
A ja sam samo htela da slušam Arctic Monkeys koje sam taj dan dobila od Puza.
Kada je na njenom satu pokazivalo da je prošlo sedam minuta od pola šest, Marijana je pitala:
Koliko je kod tebe sati?
Tri minuta prošlo. Četiri. Cenim da glumi frajera i da će zakasniti između petnaest minuta i pola sata.
I bila sam u pravu. Oko šest je dotični pozvao, a Marijana je pustila da odzvoni tri puta. Čisto da se zna.
Dogovorili su se u pola osam.
U šest i pet Marijana je otišla da se istušira.
Ja sam pokušala da uđem u kupatilo oko pola sedam, ali sam odustala iz solidarnosti, jer je ona planirala da se šminka.
Izašla našminkana u petnaest do sedam. Iskusno, samo maskara i olovka. Ni premalo ni previše šminke.
Onda smo birale šta će da obuče.
Uži izbor je pao na crnu i tamno zelenu majcu.
Prvo je obukla zelenu. Pa crnu. Pa opet zelenu.
I svo vreme je imala osmeh od uha od uha, tako da sam i ja, inače namrgođena, morala da se smejem.
Neću crnu, kratka je, ako ga budem zagrlila ovako... neće valjati.
A ja sam se smejala.
E neću da pričam s tobom. Imaš previše bujnu maštu.
Nabila sam glavu u jastuk.
Zelena majca je bila sasvim u redu i boja joj je savršeno odgovarala, jer ima svetlo smeđu, skoro plavu prirodnu kosu.
Kosa.
Cimerka, mogu li da uzmem tvoju kremu za kosu?
Je li bolje kad pustim ili kad podignem kosu?
Bolje kad podigneš.
U sedam i petnaest je bila sasvim spremna.
Ja sam pošla da operem kosu.
Posle nekog vremena.
Hoćeš li skoro?
Koliko je sati?
Pola osam. Mislila sam da piškim.
Iskobeljala sam se iz kupatila.
Otišla je sa sedam minuta zakašnjenja. Taktički.
Ostala sam da razmišljam kako neki ljudi kasne sa namerom; i kako ja redovno kasnim, ali samo zbog toga što imam pretrpan raspored ili sam loše organizovana.
I koliko ne volim hoću - neću igrice koje parovi igraju jedno sa drugim.
I pokušavala sam da se setim kada sam poslednji put bila euforična zbog nekog sastanka.
Zvonio je telefon.
Marko ovde, je li Maja tu?
Maja je izašla.
Dobro, ja je čekam.
I dalje sam pokušavala da se setim.
I nisam mogla.
Subscribe to:
Posts (Atom)