oeiras, dan 10

prva stvar - Oeiras (српски: Oејраш) nije Lisabon. iako pripada Lisabonu, stanovnicima Oeirasa se ne sviđa kada im kažete da žive u Lisabonu; s druge strane, kada pričaju o Oeirasu, stanovnici Lisabona koriste reč selo. uzevši veliki broj osobina u obzir, rekla bih da je Oeiras selo koliko i Novi Sad, a osim toga ima i super muzički festival, što je srećna okolnost...

drugo, Lisabon - čini mi se, najlepši grad u kome sam bila. razgledala sam jedan mali deo koji se zove Belem, i okačila ponešto o flickr... da bi oni koji će se iscimati da me posete znali šta da očekuju :)

pod tri - hrana je sjajna. osim slatkiša - imaju neke čudne kombinacije žumanca i margarina koje trpaju u torte i kolače, a u sve to dodaju previše šećera. tradicionalni slatkiš je pastel de nata, koju sam probala, ali se nisam oduševila. puno spremaju sušeni bakalar, koji još nisam probala, a ni vino... na krovu zgrade u kojoj živim je nešto poput terasice sa super pogledom (fotografija iz prethodnog posta), dušu dala da se na njoj pije vino i razmišlja o životu...

oeiras, dan 3

jedino što mogu da vidim unapred je planina truda koji ću morati da uložim da bih opstala... moram postati super-osoba koja se ne žali, trpi, radi i čeka jer sam na početku... a još nisam ni otišla na posao...

i'm cool

objavljen tekst o zaljubljivanju u magazinu studentskog sveta.

nećeš (ext version)

ljubav se ne uzima, ljubav se daje.