Muka mi je od kapitalizma, od tranzicije mi se plače.
Filip mi je preksinoć (nakon polučasovne predmenstrualne ulazim-u tridesete-i-ništa-nije-dobro skajp drame) ispričao o devojci koja je imala slične probleme otišla da popriča sa nekim i to joj je pomoglo. Na šta sam ja izjavila da je to tipično za zapadnu kulutru i kako se ne slažem sa odlascima kod psihologa zbog takvih stvari, ispričati se sa jako dobrim prijateljem je dovoljno i još sam nešto rekla, ali se ne sećam tačno šta. Ali sam prećutala da sam manje-više postala ovisna o časovima joge na kojima jedino uspem da se smirim, koncentrišem i platim da me moj zapadnjački učitelj oslobodi stresa izazvanog boravkom na zapadu.
Sinoć smo opet imali seansu od sat i nešto (Filip i ja, na skajpu), ali već sam se osećala mnogo bolje.
Danas mi se javio da je popio ibuprofen i ode da spava jer su noćni razgovori sa mnom, vremenska razlika i rano ustajanje uzrokovali glavobolju.
Al evo ja sam dobro večeras.
http://www.youtube.com/watch?v=YrHrY-j7rIk&list=RD02_jZH-yn6q2E
