(Nisomnia 05)

Krenula u Niš i posle 10 minuta vožnje se pokvario autobus ali srećom sam navikla na maler protekla 3 dana nije bilo ničeg drugog (doduše jesam položila zoologiju); pola sata nakon toga došao drugi autobus za Niš vozili se skoro 5 sati autobus staje kod svake bandere (pričali mi a ja nisam verovala); sačekala me Marija i pošle da prošetamo po tvrđavi, kad panduri izvrći džepove otvaraj ranac pita šta je ovo kažem moja mama poslala Mariji med otvarali kupku mleko kremu (a uveče sam mogla slona da unesem) posle bile u menzi na pravnom i kod Vece na kafi pa kod Marije.
Uveče krenule kod Miše (muško) a tamo neka deca nije mi ni do piva bilo a ni Mariji (lažem) posle na tvrđavu opet Veca ponela rakiju Danilov doživljaj Beča skroz su dobri pa Del Arno meni je tada bilo baš baš baš super još kad mi je Jovan poslao poljubac uuuuuuuuuuuu standard su svirali ali je meni bilo baš posebno balavica pa se smenila ekipa u prvim redovima i počeli Partibrejkers treći put ove godine znam napamet malo se smorila (zamerka nema wc ljudi pišaju gde stignu) kad su na kraju počeli dj ovaj dj onaj meni je mozak bio zauzet a noge oduzete.
Posle neki njihovi drugovi smarali i oko 3 ispratile Vecu peške 40 minuta na bulevar Nemanjića pričale pričale pričale ja više nemam šta da kažem na sve te glupe teme (ja sam glupa) spremile se da spavamo opet pričale uf koliko mi se spavalo ustale pile kafu sa mlekom i na stanicu ja kući autobus ko to tamo peva a vozač Miško sve sam preživela gladna a u Mrčajevcima ušao neko sa pršutom.

Ako ima neko fine slike sa Nisomnije i dobru volju da mi ih pošalje lako će naći adresu.

Karanfil se na put sprema i peva...

Stavio sam krov iznad tvoje glave i savio nebo preko prozora
Mislio sam mislio da ću doći sebi ali mesto gde sam mi odgovara
Jutra su se smešila kad smo bili mi večeri su tekle biseri se pili
Nikako ne želim da zaboravim

Fališ mi fališ više nego zivot
Fališ mi fališ ne znam da li znaš
Fališ mi fališ šta ću ja bez tebe
Samo još da tonem i da propadam...

A sad kad te nema mislim na tvoj osmeh i na pokret rukom što me obara
Sve što sada radim ne izgleda mi dobro telo mi se vuče a srce udara
Iza svakog ćoška hoću da te sretnem grad je ovaj postao teška pustinja
Nikako ne želim da zaboravim

A kada se vratiš, biće opet sunca
Biće opet svega, hej da li si znala, znala...

Stara škola

Sretnem profesora fizike iz srednje škole.
Simeun je jedan od dva ili tri profesora od kojih si mogao da naučiš još nešto osim fizike, sociologije ili filozofije.
Najviše pamtim kad nas je navodio da probamo da napravimo perpetuum mobile. A niko nije znao šta je posredi.
I kad je rekao da ništa što naučimo ne uzimamo zdravo za gotovo. I da je ista stvar i sa životom.
I kad se veliki Nikola naljutio što nije mogao da dobije dvojku, i zalupio mu vrata. I sad me malo sramota kad se setim.
Danas kaže da samo radim i da će sve biti u redu.
A ja bih da verujem u to. I da opet imam 17 godina, prazna tabla, svaki dan u školu i iz škole, svo vreme samo jedno misleći – kad bi se desilo nešto i pomerilo moju dosadnu svakodnevnicu.

Srećni dodatak: druge vrste, mislim. Inače je greška u kucanju.

Избори у Србији – Тамни вилајет...

Како је почело?
Висинским припремама наравно. Док сам била код бабе и деде у селу, спремала испите у миру и тишини, потпуно сам се навукла, погодите на шта – Процес ТВ, уз доручак. Лол. После тога вести, па Злочиначке намере на првом. Капирате програмску шему? И ухватила део целе те приче са СДП и компанијом.
И сетила се младости своје, чланства у Цесиду, и првих надгледаних избора.
Комедија.
Изборне комисије од 18 чланова, од којих је 5 заправо потребно, док осталих 13, овим редом – није присутно, пије кафу, трачари, исправља криве дрине, ређе - лечи се од мамурлука, мува друге чланове комисије, једе, телефонира.
Иако је по правилима забрањено телефонирање на месту где се одржавају избори.
А о бонтону не бих.

Коначно, јутро, први гласач, неписаним правилом пензионер, можда попуни контролни листић како треба, можда не. Али то и не брине, волела бих да видим тог ко ће нешто да измува поред десетак присутних чланова комисије, родбине и пријатеља.
Иначе је и свако задржавање неслужбених лица, гласача итиси. на изборном месту, погодите шта – против прописа.

Преживиш првог, а онда почиње забава.

Сено слама гласачи: Спрејом се обележава кажипрст десне руке, по правилу.
Гласач дође до последњег члана комисије: Кажипрст десне руке.
Пружа леву.
Десне руке.
Пружа десну руку, дланом.
Кажипрст десне руке.
(изнервирано) Ма ево ти, носи обе ако хоћеш.

Важно да се гласа: Дође човек, узме листић, све по прописима. Попуни. Убаци у кутију. У кутију другог бирачког места које је у истој сали. Али ненамерно. Реакција комисије, којој се лампица споро пали: Виде ли ти оног? Није гласао? Јесте? У погрешну кутију?
...

Мој миљени: Господине, не можете да гласате, лична карта вам је неважећа.
Али како сам гласао на свим овим изборима до сада? Ајде још овај пут кад сам већ дошао да гласам, па ћу извадити нову.
Али господине, лична карта вам је истекла 1983. године.

А бисери су сви из места у граду. Доживљаје оних које пошаљу у села, у места где има 50 бирача који направе општенародно весеље, и испеку прасе за комисију... ма нећу...

Избори у Србији – Тамни вилајет: Ко гласа кајаће се, ко не гласа, кајаће се још више.

Zanimljivost...

Spore parazitske nematode mogu imati svega 160 neurona i odgovarajuće limitiran bihevioralni repertoar.

Genijalno. Zvuči kao opis nekih osoba koje poznajem.


Nevezano, pročitajte: Time-thief by Domaćica
:o)