Lisboa

Promenila vremensku zonu od srednjo-evropske na griničku na laptopu i jednom telefonu. Onaj telefon sa brojem koji koristim u Portugalu uporno odbija da pomeri sat unapred. Unazad? Unazad.
Opet mi se iskače iz kože, ali ne može to tako lako kad si u paru kao kad si sama. Mislim nema smisla. Jebo život, juče sam bila srećna i mirna: he loves me yeah yeah yeah, danas bih jel hoćeš na mesec, sad? Vežite se, polećemo.

Lucky town

još devet nedelja ovde.

Ulm, -30

Tope se polako i hladna nemačka srca, kolege mi jedno za drugim priznaju kako bi voleli da ostanem, i da će im biti žao kad odem.

A ja ne znam kad sam bila ovako mirna.

Na drugom radnom mestu i dalje borba za vlast, nove svađe i odlasci. Jedna od šefica je poručila po koleginici da bi mi bilo bolje da ostanem u Ulmu, jer je u Lisabonu haos.

Sad samo nedostaje da upoznam nekoga, zaljubim se, shvatim da je on čovek mog života i da imam još 3 nedelje ovde.

I'm going down to Lucky Town
Down to Lucky Town
I'm gonna lose these blues I've found
Down in Lucky Town

momke u koje sam bila zaljubljena delim u dve kategorije: oni tokom kojih sam imala malo kontrole nad svojim mozgom i oni tokom kojih sam imala apsolutno nimalo kontrole nad mozgom.

Run come save me

za Noru

Dablin, 12. jul 1904.

Drage moje smeđe cipelice, zaboravio sam - ne mogu da se nađem sa tobom sutra (u sredu) ali naći ćemo se u četvrtak u isto vreme. Nadam se da si moje pismo stavila u krevet kako valja. Tvoja rukavica je ležala čitave noći pored mene, neraskopčana, i veoma se dobro vladala - kao i Nora.

Molim te, ne oblači onaj oklop za grudi jer ne volim da grlim poštansko sanduče. Čuješ li me? (Ona počinje da se smeje.) Srce moje - kako ti kažeš - da - upravo tako.

Ljubim tvoj vrat dvadeset pet minuta.

Džim