Ispostavilo se da je cimerka Nemica (ona sa kojom živim već dve i po godine od ukupno tri otkako sam ovde), alkoholičarka, na antidepresivima, i da je nešto vuče da sedi noćima na stepeništu jedine dvadesetospratnice u gradiću. To sam saznala kad su je panduri doveli prvo veče. Tri sedmice nakon toga su treću cimerku i mene portir i pandur vodili da probamo da pričamo sa Nemicom, ali dok smo stigli ispred zgrade, bolničari i vatrogasci su je već uveli u ambulantna kola.
To veče sam oko ponoći ubeđivala njenu sestru bliznakinju da mora da dođe iz Porta.
Pustili su je sutradan iz bolnice. Sestra joj je došla iz Porta i dva puta me pitala: A šta ja da radim s njom, ja imam posao u drugom gradu?
To veče se druga cimerka skoro onesvestila, kasnije dobila napad paranoje, išla po kući, smejala se histerično i pričala kako im ništa ne veruje.
Tu noć sam sanjala da su Nemice bliznakinje došle kod mene u sobu, držale me da ne mogu da ustanem i smejale se.

Pomoglo bi da mogu da se isplačem i da imam nekoga da me zagrli.

Lisboa

Promenila vremensku zonu od srednjo-evropske na griničku na laptopu i jednom telefonu. Onaj telefon sa brojem koji koristim u Portugalu uporno odbija da pomeri sat unapred. Unazad? Unazad.
Opet mi se iskače iz kože, ali ne može to tako lako kad si u paru kao kad si sama. Mislim nema smisla. Jebo život, juče sam bila srećna i mirna: he loves me yeah yeah yeah, danas bih jel hoćeš na mesec, sad? Vežite se, polećemo.

Lucky town

još devet nedelja ovde.

Ulm, -30

Tope se polako i hladna nemačka srca, kolege mi jedno za drugim priznaju kako bi voleli da ostanem, i da će im biti žao kad odem.

A ja ne znam kad sam bila ovako mirna.

Na drugom radnom mestu i dalje borba za vlast, nove svađe i odlasci. Jedna od šefica je poručila po koleginici da bi mi bilo bolje da ostanem u Ulmu, jer je u Lisabonu haos.

Sad samo nedostaje da upoznam nekoga, zaljubim se, shvatim da je on čovek mog života i da imam još 3 nedelje ovde.

I'm going down to Lucky Town
Down to Lucky Town
I'm gonna lose these blues I've found
Down in Lucky Town

momke u koje sam bila zaljubljena delim u dve kategorije: oni tokom kojih sam imala malo kontrole nad svojim mozgom i oni tokom kojih sam imala apsolutno nimalo kontrole nad mozgom.