This is the road to hell

Vraćam se sa žurke na kojoj je bilo onih odvratnih fluorescentnih lampi. Glavna zanimacija bila da se vidi ko je glasao, a ko nije. Većini desni kažiprst fluorescira, znači masovno se izlazilo na izbore.

Tri ujutru. U holu doma 2 ekipa gleda b92. Ljigavština izlazi iz tva. Ko će s kim će. Imam osećaj da mi se petorica gostiju emisije obraćaju kao da sam maloumna i nepismena.

Znam da je, gospodo draga, nečuveno da vas od tražim da upravljate ovom zemljom bez zadnjih namera i na konstruktivan način.
Da je nenormalno to što želim da mogu da se zaposlim u toku sledeće godine i živim od svoje plate.
Da me treba smestiti u instituciju jer želim siguran i udoban život u kome mogu planirati letovanje 5 godina unapred.
Nego imam taj stalan osećaj nepravde koji me nervira i ne znam šta da mu radim.

Dobro veče matorom portiru koji me redovno šikanira. I ima problema sa srcem o kojima raspravlja sa studentom medicine u sitne sate. Mogu li dobiti ključ? A što ne bi moglo, sa takvim osmehom naravno da možeš.
:)

Gledanje televizije utiče loše. Izbori su bezveze. Pametnije bi mi bilo da štrebam.

Blogroll for today

Kustirica
Kako (ne)ću opet pojesti govno


i
Mirko Ilić u Poligrafu:

Nitko nema pravo pokazivati prstom na druge dok ne sredi stvari kod svoje kuće.

Ja više saznam o najskupljim proizvodima Amerike i svjeta iz kojekakvih beogradskih glamur časopisa nego što mogu saznati iz 50 časopisa u Americi, i to je meni dosta tužno... Koliko ljudi može to kupiti? Zašto se te ljude provocira? Zašto se rade lažne vrjednosti, radi koga?

Ja da vjerujem u sreću ja bih igrao, kupovao bih loto, ili kako se to već zove, ja ne vjerujem u sreću. Sreća se može desiti i dese se neke slučajnosti i tako dalje, međutim, bez rada toga nema. Ja mislim da je sreća najljepše opravdanje za one koji nisu uspjeli - a, da sam ja imao sreće, tako da je to...

... citat Ive Andrića: "Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum, prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete."

Nastavak prolećnih crtica, stvari koje me čine srećnom

Kad prepišem, a ne uhvate me. Puškice, bog će vam vratiti.

Zbogom Kikindo: elementrani dipolni sloj, elementarni prostorni ugao, potencijal u tački eksploracije, einthofenov trougao, elektrokardiografija.

Došlo proleće

Iz cvetne perspektive:

If I'm In Luck I Might Get Picked Up.

Tom Jones

Jadranka je moja drugarica i sasvim obična devojka. Studira jedan od tzv. masovnih fakulteta, ima celulit (sigurno), i ne zna da je zaljubljena u svog stranačkog kolegu, mladog i vrlo perspektivnog političara, takoreći ružu u pupoljku.
Obična je i pomalo dosadna, kao što sam već rekla, no sve će se to promeniti jer čudni su putevi božji, sigurno da jesu čim ponekad uključuju Ruandu ili Srebrenicu.

Postoji još nešto što Jadranka ne zna, a to je da se ispod njenog kreveta krije čudovište. Napetost raste. Shower scene. Prodoran ženski vrisak.
E sad zna.
- Ajvi, zabogamiloga, pomagaj akobogaznaš!!

{U ovom trenutku bogTM se najgore smorio zbog neovlašćene i bespotrebne upotrebe svog imena i pozvao adekvatan advokatski tim, koji je upozorio Jadranku da dalja eksploatacija zaštićenog imena podleže odgovarajućim zakonima skupljenim pod nazivom Plati Pa Klati.}

Kada sam stigla kod nje, pokazalo se da čudovište uopšte nije od onih običnih, koji ti se il nastane u utrobi, il vrebaju iz kanalizacije, ružna i buljava i kao ti sad tu nešto jedu mozak kad te uhvati. Ovo čudovište je, zaobišavši prezrivo sve utvrđene predstave o tome kako jedno čudovište treba da izgleda, zauzimalo intiman oblik ličnog straha; to znači da je u mom slučaju imalo jednu glavu sličnu onoj koju ima Javier Bardem, druga je ličila na pohovanu palačinku; trup joj je bio jedna velika karneks pašteta, a kretala se klizeći pomoću sluzave cirozne jetre. Ne znam šta je Jadranka videla, a zaista me je interesovalo da saznam koji oblik bi mogao da zauzme sedmodnevni seminar na kome su svi učesnici osim nje članovi LDPa.

- Ajvi, jebemub... peršun... šta da radimo sada?!

- Moramo pokušati nešto. Srećom tu je moj sub-ekonomični-nuklearno-magnetno-rezonatni-plinski modulator-demodulator, NOVO! sad sa sasvim novim super funkcijama.

Koje su se odbile od lima karneks paštete kao ništa.

Došlo je vreme za očaj i blok reklama: Ako hoćete da izbacite mene, iz Bosne pozovite 041/300 400, ili pošaljite poruku izb_Ajvi na 2042 (važi za sve mreže), iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 041/301 400, ili pošaljite poruku izb_Ajvi na 2042 (važi za sve mreže), iz Tadžikistana pozovite 041/302 400 ili pošaljite poruku izb_Ajvi na 2043 (važi za sve veze), iz Zaira pozovite 041/303 400 ili pošaljite poruku izb_Ajvi na 2043 (važi za sve mreže), iz evropskog dela Rusije 041/304 400 ili pošaljite poruku izb_Ajvi_a_vrat_Miru_&_Marka na 2044 (važi za sve mreže), iz Rumunije...

Neko je pokucao. Verovatnoće se pregrupisaše. Jedine dve na koje sam ja obratila pažnju su ona za seks - koja veselo pođe ka većim vrednostima, i šansa za dobar seks, koja se ukotvi tamo gde je stajala, sede, i zapali cigaretu.

Na vratima se pojavi. Nije ruža. Pupoljak. Pogleda mene (kroz glavu mu sevnu - očešljaj se majkumu), pogleda unezverenu Jadranku i upita:
- Šta se to zbiva i zašto vas dve izgledate tako - pogleda u mene - (neočešljano) - beznadežno u ovim odsudnim trenucima kada u Srbiji vlada referendumska atmosfera i bliže se presudni izbori? A Kosovo je srce Srbije.
- Potrebno je da svako od nas nađe vekovnu snagu koju su njegovi preci crpeli iz svete zemlje (moj deda 60 i njegov 120, sveukupno 300 godina), jer nikad neće biti boljeg trenutka da pokažemo nepravednim tlačiteljima kosmičkog pravnog poretka da stojimo uspravno (kao Avalski toranj). A Kosovo j...

Čudovište ga je progutalo.

Štucnulo.

I vrlo brzo zatim.

Počelo da se nadima.

Ništa mu nije bilo jasno.

Svih 7 očiju na pohovanoj palačinki je govorilo samo jedno: Štakojimo... PUF.

Rasprslo se, skroznaskroz, a na sve strane je poletela masa koja se sastojala od: supe sa testeninom u obliku zvezdica, graška, vrlo žilave piletine i prženih krompirića koji su obitavali u nečijem želicu brat bratu barem 50ak minuta. Taman dovoljno.

Jadranka se onesvestila. A na mestu čudovišta su namučeni enzimi iz nesrećne cirozne jetre pokušavali da rastave polusvarenu hranu do manje složenih jednica. Mene obuze osećaj - čemu sve to?

Opet se čulo kucanje.

Verovatnoće se uskomešaše još jednom. Šansa za dobar seks zgazi pikavac, povuče stolicu za sobom i krenu ka jedinici kul fanki ritmom.

A u Bangladešu leptir zamaha krilima.





She's a lady, whoa whoa whoa
She's a lady...