Lucky town

još devet nedelja ovde.

Ulm, -30

Tope se polako i hladna nemačka srca, kolege mi jedno za drugim priznaju kako bi voleli da ostanem, i da će im biti žao kad odem.

A ja ne znam kad sam bila ovako mirna.

Na drugom radnom mestu i dalje borba za vlast, nove svađe i odlasci. Jedna od šefica je poručila po koleginici da bi mi bilo bolje da ostanem u Ulmu, jer je u Lisabonu haos.

Sad samo nedostaje da upoznam nekoga, zaljubim se, shvatim da je on čovek mog života i da imam još 3 nedelje ovde.

I'm going down to Lucky Town
Down to Lucky Town
I'm gonna lose these blues I've found
Down in Lucky Town

momke u koje sam bila zaljubljena delim u dve kategorije: oni tokom kojih sam imala malo kontrole nad svojim mozgom i oni tokom kojih sam imala apsolutno nimalo kontrole nad mozgom.

Run come save me

za Noru

Dablin, 12. jul 1904.

Drage moje smeđe cipelice, zaboravio sam - ne mogu da se nađem sa tobom sutra (u sredu) ali naći ćemo se u četvrtak u isto vreme. Nadam se da si moje pismo stavila u krevet kako valja. Tvoja rukavica je ležala čitave noći pored mene, neraskopčana, i veoma se dobro vladala - kao i Nora.

Molim te, ne oblači onaj oklop za grudi jer ne volim da grlim poštansko sanduče. Čuješ li me? (Ona počinje da se smeje.) Srce moje - kako ti kažeš - da - upravo tako.

Ljubim tvoj vrat dvadeset pet minuta.

Džim

Ich bin ein Biochemiker

U ovom trenutku mi se ne vraća u Portugal, da se ne lažemo. U Srbiju još manje. Dobro mi je ovde, niko me ne zna, nikome ne odgovaram za to kako trošim dan. Nema velikih osećanja, nema velikih reči, ni drame. Kao da je negde između dva sveta. Taman. Ta-man.