kraj radnog vremena

geeky

pet razloga zbog kojih počinjem da volim Corynebacterium:

1. zato što niko više ne radi na njoj u laboratoriji - samo je moja;
2. kad joj se ponude šećer i sirće, za razliku od većine drugih bakterija, svejedno joj je šta će da jede - nije probirljiva;
3. ima dosta komplikovan metabolizam za jednu bakteriju, što znači da će biti teško naterati je da se ponaša kako treba;
4. pre neko jutro je pokušala da pobegne iz fermentora - nepredvidiva je;
5. voli etanol, čak vrlo lepo raste na njemu: hi, my name is C. glutamicum and I'm an alcoholic.


PS. Blog Action Day:

The planetary environment today is highly polluted by chemicals, heavy metals, oil products, and various other pollutants. Genetic engineering could change that. Already, genetically engineered oil-consuming bacteria have been released into the wild to clean up disastrous oil spills at sea and on land. Microbes that break down toxic pollutants and heavy metals commonly found near industrial sites have often been researched. These processes, called bioremediation, represent a fraction of what has been called "the most cost-effective means of ridding the earth of its accumulated pollutants". (Biotechnology Unzipped: Promises and Realities, by Eric S. Grace)

i dalje brojim

pod izgovorom da idem kod notara, danas sam zbrisala ranije iz laboratorije. pošto je overa dokumenata prošla neočekivano brzo (inače imaju nenormalno komplikovanu birokratiju), ostalo mi je slobodno popodne.
tridesetak stepeni u oktobru, i zaspala sam na plaži... a bila sam ponela radove ne bih li šatro čitala nešto...

Oeiras and environs daily photo blog

pisma

I

... i to nije pravi razlog zašto ti pišem. danas sam imala savršen dan. ali nešto se promenilo, nemoj da me pitaš šta, ne znam šta je precizno; stvari nisu iste kao što su bile jutros.
nešto bitno u vezi mene se promenilo, a ja ne mogu ništa da uradim, osim da čekam posledice. pretpostavljaš i da me je uhvatila panika - jeste.

oeiras, dan 10

prva stvar - Oeiras (српски: Oејраш) nije Lisabon. iako pripada Lisabonu, stanovnicima Oeirasa se ne sviđa kada im kažete da žive u Lisabonu; s druge strane, kada pričaju o Oeirasu, stanovnici Lisabona koriste reč selo. uzevši veliki broj osobina u obzir, rekla bih da je Oeiras selo koliko i Novi Sad, a osim toga ima i super muzički festival, što je srećna okolnost...

drugo, Lisabon - čini mi se, najlepši grad u kome sam bila. razgledala sam jedan mali deo koji se zove Belem, i okačila ponešto o flickr... da bi oni koji će se iscimati da me posete znali šta da očekuju :)

pod tri - hrana je sjajna. osim slatkiša - imaju neke čudne kombinacije žumanca i margarina koje trpaju u torte i kolače, a u sve to dodaju previše šećera. tradicionalni slatkiš je pastel de nata, koju sam probala, ali se nisam oduševila. puno spremaju sušeni bakalar, koji još nisam probala, a ni vino... na krovu zgrade u kojoj živim je nešto poput terasice sa super pogledom (fotografija iz prethodnog posta), dušu dala da se na njoj pije vino i razmišlja o životu...