Run come save me

za Noru

Dablin, 12. jul 1904.

Drage moje smeđe cipelice, zaboravio sam - ne mogu da se nađem sa tobom sutra (u sredu) ali naći ćemo se u četvrtak u isto vreme. Nadam se da si moje pismo stavila u krevet kako valja. Tvoja rukavica je ležala čitave noći pored mene, neraskopčana, i veoma se dobro vladala - kao i Nora.

Molim te, ne oblači onaj oklop za grudi jer ne volim da grlim poštansko sanduče. Čuješ li me? (Ona počinje da se smeje.) Srce moje - kako ti kažeš - da - upravo tako.

Ljubim tvoj vrat dvadeset pet minuta.

Džim

Ich bin ein Biochemiker

U ovom trenutku mi se ne vraća u Portugal, da se ne lažemo. U Srbiju još manje. Dobro mi je ovde, niko me ne zna, nikome ne odgovaram za to kako trošim dan. Nema velikih osećanja, nema velikih reči, ni drame. Kao da je negde između dva sveta. Taman. Ta-man.

analog girl in a digital world

[14:28:12] Dušica: e kupila sam novi tel

[14:28:19] Dušica: sad imam dva kao neško

[14:28:35] Dušica: u stvari se onaj stari bio pokvario, crko mu ekran

[14:28:45] Dušica: i ovaj što sam kupila je gori od starog...

[14:28:50] Marija: pa bilo je i vreme da crkne

[14:28:57] Marija: imaš ga od 3.srednje

[14:29:08] Marija: kako je novi gori?

[14:29:13] Dušica: nije, mislim da je od druge faksa

[14:29:20] Marija: PA TO JE ISTO ;)

[14:29:26] Dušica: pa nema bluetooth

[14:29:33] Marija: jesi ga tu kupila?

[14:29:39] Marija: kolko para?

[14:29:40] Dušica: za 50 e

[14:30:02] Marija: pa i ovde bi toliko dala

[14:30:30] Marija: jesi tu malo odgovornija sa mobilnim ili isti šaban ko i ovde

[14:30:42] Marija: bez tona i ostavi ga kako stigneš?

[14:30:43] Marija: ;)

[14:31:11] Dušica: ovaj...

[14:31:13] Dušica: kako kad

[14:31:17] Dušica: ne pišu mi mnogo

[14:31:24] Dušica: sva komunikacija ide preko fejsa

[14:31:31] Dušica: ali je isključen ton stalno

[14:31:41] Marija: e svašta

[14:31:48] Marija: a šta te budi ujutru?

[14:32:17] Dušica: ili ništa

[14:32:22] Dušica: ili vibracija

[14:32:25] Dušica: da prostiš

(2011)

Moram da ti kažem još i ovo: da znaš, nismo se slučajno sreli, već odavno te pratim.

Zašto, Margarita?

Viđala sam te često kako ideš sam u kupovinu. Šetao si sa punim džepovima papira. Jedanput - bio je praznik, dugo si hodao. Duvao je jak vetar. Bio si tako rasejan... da sam pomislila, vetar će ga odneti. Posmatrala sam te, dopalo mi se kako hodaš. Kao da si se tek probudio. Znala sam da ima toliko mnogo stvari koje bez tebe ne bih mogla da otkrijem.

Ljubav je ispred nas iskočila kao što iz zemlje iskače ubica. Oboje nas je pogodila. Tako pogađa munja. Tako pogađa filmski nož.

Margarita, bolestan sam. Ne mogu da ti objasnim.

Time is on your side

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.