Negde treba ipak povući crtu...

Izjave godine

“Boravila sam među Srbima, jela sam iz srpskih tanjira, što znači da trovanje nije uzrok tegoba.”
Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, iz bolesničke postelje na VMA odbacuje mogućnost da je otrovana prilikom posete KiM.

“Izvinjavam se što su mi odgovori preopširni, ali to je povezano sa mojim obrazovanjem.“
Bogoljub Karić


“Srbija će biti moderna zemlja, sa Srbima ili bez njih!”
Nenad Prokić, član Predsedništva LDP-a

“Nisam ja došao u Skupštinu da se svađam sa vama radikalima. Treba, znate, biti fin i lepo vaspitan.”
Velimir Ilić

“Ovde sam kao svoja na svome! Sebe za dvadeset godina vidim kao ministra za rad i socijalna pitanja.”
Jelena Karleuša

Vreme
Nin

I'm so sixteen. Worse than ever.

A cool place to visit:
http://www.crushcalculator.com/content/love/928762698


Da biste bar malo razumeli priöu koja sledi, posetite gorepostavljeni link.

Radoznalost je ubila mačku (a ja se još držim)

Valja znati kad nešto iz šale preraste u više, a mislim da je ovo na samoj granici.
Možete misliti kako sam se iznenadila kad sam u inboxu pročitala neka od imena, i iskušenje je veliko kada te od nečega deli samo klik...
- What does this button do?
- Deedee, noooo!

Zašto bih ja kog đavola čitala ko se kome sviđa? Pretpostavljam, ako neko baš ima potrebu da mi se poveri, da bi našao način da to uradi.
Sem toga, vidim da se neka imena pojavljuju više puta, a nije mi stalo da čitam kako ste me razočarani i iznervirani napsovali. A i šta ste očekivali? Miiiiiiisliiiiim, crush calculator?!?! Heeeellllloooooo!

Encore, meni je život dovoljno kiseo. Čudno, ali na neki način to osećam. Možda zbog toga što sam danas na vežbama iz biohemije neuspešno pipetirala ustima, i uspela da se napijem 3M TCA, što mu dođe kao da sam popila dosta koncentrovanu sirćetnu kiselinu... Na opštu žalost, ta kiselina je relativno bezopasna; ipak ostaje nada da ću se jednog dana napiti neke jake mineralne kiseline, ili po mogućstvu neke kancerogene supstance, zbog kojih ću ostati bez unutrašnjih organa, ili isijavati zelenu svetlost svih 5 minuta preostalog života...

Nego, pade mi nešto na pamet. Kako bi bilo da u zamenu za to što neću da čitam imena vaših simpatija (moj novogodišnji poklon), dobijem nešto lepo (trampa)? Ne? Čak ni mail prijatne sadržine? Ok. Nije bed.
Slobodno komentirajte...
:o)

Palačinke (epizoda Very, very, very bad housewives)

U svoj svojoj dokolici, odlučim da pravim palačinke. Mislim – koliko teško može da bude?
Kod kuće sam par puta bila ostavljana da pričuvam palačinke dok se mama javi na telefon ili slično. Moram napomenuti da, kad je ostavljanje jela koja treba da se dokuvaju u pitanju, imam neverovatan učinak; tvrdim da, onog trenutka kada mi zavetuju dotično jelo, šanse da će nešto krenuti naopako sa njim rastu kao inflacija devedesetih. Još ako sam sela za računar u međuvremenu – smatrajte stvar izgubljenom.

Zbog mene je nastala ona izreka – šerpa je to, nije računar.

Opet, nisam potpuno beznadežan slučaj; ponekad, kad imam strpljenja i baš se koncentrišem na zadatak, može biti i da nešto pozitivno (normalno slano, normalnog ukusa i nezagorelo), izađe iz svega na kraju. Dešavalo se.
Dakle, prva stanica – Google. On ima značajnu prednost u odnosu na moju mamu, pre svega jer je sa njim isključena mogućnost da se čudom iščuđava kako to da ne mogu da ocenim od oka kada je smesa dovoljno gusta. Otkud ja, dođavola, znam kada?
Čak i kad sam našla recept, sve sastavila kako treba, videla sam da je odokativna metoda moje mame ipak potrebna, pa sam usmerila svoju aktivnost ka tome da to što sam zamesila podseća što je više moguće na ono što sam viđala kod kuće.

Savet 1: Nikad ne pravite palačinke, ako bar jednom niste videli neku profesonalnu domaćicu kako to radi. Other way, you don’t stand a chance.

Proces prženja. Palačinka 1 se mogla nazvati tako jedino zbog istovetnog hemijskog sadržaja sa onim koje su usledile. Inače je bila jedan veliki uštipak.

Savet 2: Palačinke se prže na malo, malo, malo ulja.

Palačinka 2 nije imala čak ni odgovarajući hemijski sastav, a mislim da ni boja (crna), nije bila odgovarajuća. Stoga se po kratkom postupku pridružila palačinki 1 u kanti za smeće.
Palačinka 3 je izazvala oprečna osećanja – sa jedne strane sam bila iskreno zabrinuta, jer je i ona imala crne pege; ipak, bila je dovoljno tanka, i značila pozitivan pomak.
Tu (?!) mi se desio mali peh, jer sam ostavila tiganj na ploči i prokuljao je neki dim, meni pravo u lice. Oči su me pekle i morala sam na hitno umivanje.
Kod broja 4 sam već bila obeshrabrena. Analitičkim pristupom celoj situaciji zaključim da: palačinke gore=>znači ploča je prevruća.

Savet 3: Palačinke se ne prže ni na trojci, ni na jedinici (druga krajnost).

Kod broja 5 sam već savladala tehniku. Probala, čak je i bilo jestivo.
...
Kod poslednje je došao Srđan. Moje zamorče.
...
Kad je došao Marjan, ja sam bila u kupatilu, i čula sam kako ga Srđan nudi palačinkama – Dušica pravila, i to prvi put, i nisu loše.

:o)

Elvish


To which race of Middle Earth do you belong?
brought to you by Quizilla

O etru neki drugi put :o)

Ja sam jedna džangrizava matorka...

Što mi je i rekao brat danas dok sam psovala skidajući žvaku sa tepiha (najbolje da se stavi papir preko žvake, pa prepegla jedno milion puta dok se sva lepljiva masa ne skine). I dok sam vadila pikavce iz čaša, brisala pod... you get the picture... Srđan je usisavao, pustio Olivera Dragojevića tako da nadjača zvuk usisivača i pevao... skoro kao da mu se sviđa čišćenje iza 30 ljudi.
Poseban deo priče je to što sam se komirala od vrlo male, takoreći beznačajne količine piva. To je bio konačan dokaz da je vreme da se povučem.
To naravno ne znači da ću to i uraditi.
Drugi savet koji ću dati: pravite žurku u stanu ako i samo ako ste sigurni da u sledećih 5 dana ne morate da boravite u istom, jer je toliko potrebno da izvetri miomiris... svačega.
U svakom slučaju, tvrdim da smo se Danijela i ja dobro provele. Njoj hvala na pomoći oko raščišćavanja sinoć...

Lake zabave željnom mnenju

Stvarno. Evo sta bi zaista moglo da se pojavi na planetoidu:

smarach.blogspot.com

hollyrabbit.blogspot.com

rijama.blog.hr

liverpoolfanatics.blogspot.com

brandnewgirl.blog.hr

Moj favorit:

slobs.blog.hr

Netiquette (nepisana pravila pri korišćenju internet servisa)

Ne tako davno, populacija Internet korisnika je "odrastala” uporedo sa Internetom, bila tehnički orijentisana, pa je samim tim shvatala njegovu prirodu i (nepisana) pravila ponašanja. Danas, zajednica korisnika Interneta obuhvata i one korisnike kojima je to sasvim novo okruženje. Da bi se novi ili neiskusni korisnici, na adekvatan način upoznali sa Internet kulturom, ovim tekstom su prikazane osnovne odrednice prihvatljivog ponašanja kojih se treba pridržavati prilikom upotrebe Internet servisa.

E-Mail
Sadržaj pošte -> poštujte autorska prava tvorca originala materijala koji šaljete. Ukoliko prosleđujete ili ponovo šaljete poštu koja sadrži citirani materijal, nemojte menjati tekst. Poruka treba da ima temu (subject), koja je navedena u zaglavlju i odnosi se na sadržaj pošte. Imajte na umu da je primalac osoba čiji se jezik, kultura i humor mogu razlikovati od vašeg.
Dužinu redova u poruci svedite na manje od 65 karaktera. Podešavanje te dužine podržavaju skoro svi mail klijenti. Ukoliko imate potpis, potrudite se da bude kratak, ne preko 4 reda.
Budite svesni veličine poruke koju šaljete. Ukoliko poruci pridružite neprimereno velilku datoteku, može se desiti da poruka postane toliko velika da se ne može preneti ili da zauzima previše mesta. Važeća preporuka glasi - nemojte da šaljete fajl duži od 150 kilobajta.
Nikada ne šaljite cirkularna pisma (lanci sreće itd.) putem e-maila.

Virtuelni interaktivni servisi
Kao i u ostalim slučajevima, upoznajte se sa kulturom grupe i držite se njenih opštih pravila.
Loša je praksa insistirati na tome da vam korisnici grupe daju lične informacije, kao što su pol, starost, lokacija itd. Kad ste sklopili poznanstvo sa drugim korisnikom, ova pitanja mogu da budu prihvatljivija, ali mnogi ljudi nerado daju ove informacije osobama koje ne poznaju.
Ukoliko korisnik upotrebljava nadimak ili pseudonim, poštujte njegovu potrebu za anonimnošću. Čak i ukoliko ste vi i ta osoba vrlo bliski, pristojnije je koristiti njegov nadimak. Nemojte navoditi njegovo/njeno ime online bez odobrenja.

Btw, ja se neću ljutiti ako mi neko umesto natty napiše Duco, draga, srce, srećo, lutko...

Inače je autor kompletnog teksta Srđan Janev.

Povratak Betmena (u epizodi: Zreo za penziju)

1.

Na vrata mi je pozvonio Pingvin-momak i procvrkutao svojim glasom bečkoga dečaka: „Ajvi, dođavola, tako ti sve prase i saransaka ovog sveta, moraš mi pomoći. Betmen je opet na slobodi!“
Rekoh neodlučno: „Ali malopre sam oprala kosu. Mislila sam da se danas isfeniram, a znaš kako je, ako ne počnem odmah... “
Njegov pogled me ućutka.
„Ako mi ti ne pomogneš, moram zvati baba Olgu sa sedmog sprata. Ona nema sve zube, a usto će da povede mačora. A mačor je smor. “
Uzeh kratku pauzu. Dopustih blok reklama dok razmišljam...

„Ako je debela dlakava stvorina od baba Olginog mačora u pitanju, onda pristajem“, probudi gledaoce moj odlučni glas posle rekordnog tridesetosmominutnog ekonomsko propagandnog intermeca, čiji su kružni tok činile reklame za 3 vrste kafe, dve vrste higijenskih uložaka, 5 vrsta piva, tri praška za pranje veša, sredstvo za ribanje, otpušavanje cevi i skidanje kamenca, 2 paste za zube, i dve sasvim naivne u kojima su se reklamirali naftna industrija i jedan džez festival.
I tako krenusmo.

2.

Gorča je bila histerična, tip zašto-se-baš-meni-ovo-dešava histerija, podtip dođete na stanicu i shvatite da je karta koju imate za juče. Ili jednostavno imate podivljalog Betmena na vratu.
Pingvin i ja nismo gubili vreme. Pogledah unutra.
„Five on the left and seven on the right“, rekoh.
Začuše se pucnji.
„3 on the left and 4 on right!“
Kompanjon me zabrinuto pogleda: „Ako tako nastaviš, imena će nam se zbog kopirajta provlačiti po sudovima najmanje do dve hiljade sedamdesete. Izdržavaćemo unuke Lika Besona.“
To me smiri. I dok je Betmen i dalje pravio skvičave krugove iznad naših glava, poslednjim naporom se iskobeljasmo napolje.

„Ajvi, da donesem ja moj sub-ekonomični-nuklearno-magnetno-rezonatni-plinski modulator-demodulator?“ I nestade. Ostavi me da slutim da baba Olgin mačor nešto sluti. Nemamo vremena za gubljenje.

„Evo me. Doneo sam moj sub-ekonomični-nuklearno-magne... “
„Momak, daj mi tu motku više.“
Krenusmo opet. Muzika koja se čula definitivno nije bila ono što bih ja odabrala kao temu koja prati kulminaciju. Bila je suviše disko, razvodnjavala je atmosferu, obećavajući buljuk dugonogih šljokičavih manekenki sa platformama i glupim perikama, pre nego akciju.

3.

Važno obaveštenje: Ostatak teksta je sadržao scene eksplicitnog nasilja, zbog kog bi sva udruženja za zaštitu životinja burno reagovala, a samog markiza de Sada nateralo da otpeva: Ako ikada budem ljubio opet, to ćeš biti tiiiiii...
Stoga je morao biti cenzurisan. A ionako je suviše dug.

„Bolje dug nego kratak“, izlete mi.
Ajvi! Ovo gledaju i tvojih 6 tetaka, prekori me Pingvin-O-Mudri.
„Bolje mudar nego...“
Moj kompanjon nije hteo ni da čuje: „La la la... ne čujem šta pričaš... Držim ruke na ušima i pevam... lalalalala...“

I šta mislite? Pa neko je morao da prekine svo to frfljanje off key […]

GMO (drugi deo + zaključak)

Uobičajeni termin "genetički modifikovana hrana" nije pravilan. Pravilno je reći - hrana proizvedena od genetički modifikovanih organizama (najčešće su u pitanju biljke).

To su biljke kod kojih je ugrađen gen koji je poreklom iz nekog drugog organizma. Ugrađeni gen postaje sastavni ukupnog kompleta gena kojima raspolaž‍e biljka. Geni su šifra za određeni protein (između ostalog, to je ono što je nama bitno).

Kada unesemo deo organizma čiji je genom promenjen, to ne znači da ćemo mi biti genetički modifikovani :s

Štetnost onoga što unesemo zavisi od toga koji je gen ugrađen i koji protein određuje.

Najčešće se govori o GM soji i kukuruzu, krompiru i paradajzu.

Kod soje je ugrađen gen iz bakterije zbog kog ona postaje otporna na herbicid. To znantno olakšava gajenje, jer prskanjem herbicidom uništavaju korovske biljke, a biljke soje ne. Dakle, ništa što može napraviti nindža kornjaču od nas.

Kod kukuruza je ugrađen gen koji za posledicu da je biljka otrovna za određene vrste insekata. To je donekle mač sa dve oštrice, jer se može desiti da tako stradaju i korisni insekti. U svakom slučaju, u testovima koji su sprovedeni, laboratorijskim životinjama je davana hrana sa 10 puta većom dozom nego što je dostupna u biljci. I nije im bilo ništa.

Mogu se naći priče kako su pacovi odbijali da jedu GM biljke, ili da im je utvrđen razvoj prekancerogenih ćelija, čak i da su uginuli. Međutim, naučnici čije sam izveštaje čitala tvrde da dokaza za to nema, da ne postoje konkretni radovi koji bi to potvrdili.

Tek posle obimnog testiranja (kojim se utvrđuje i to da li je biljka toksična za čoveka), dozvoljava se upotreba neke genetički modifikovane biljke, odnosno njena upotreba u ljudskoj ishrani.

Zaključak, ili kako se cela priča ipak vrti oko novca

"Između Amerike i Evropske unije vodi se žestok trgovinski rat zbog proizvodnje hrane od GMO, u kojem Evropa tehnološki znatno zaostaje i koja pokušava da ga dobije zatvaranjem tržišta za ovu vrstu hrane, proglašavajući je opasnom."

Takođe, Evropa ima interes da zaštiti svoju hemijsku industriju, koja proizvodi pesticide i druge supstance za zaštitu biljaka.

Kao da je cilj američkih kompanija koje se bave proizvodnjom GMO zaista iskorenjivanje gladi u siromašnim zemljama. U pitanju je samo komercijalni interes.

U Evropi je obavezno da se hrana od GMO obeležava (ukoliko je u sastavu prisutno manje od 1% GM sastojaka), dok se u Americi to ne čini.

Testovi kojim se utvrđuje bezbednost hrane sa GM sastojcima su posebno rigorozni u Evropi.

Kod nas ne postoji obeležavanje (u principu ne znate šta jedete).
Mada to može biti i manji problem u celoj priči.
Asistent sa Agronomskog fakulteta mi je pričala kako seljacima nikako dokazati da filozofija što više isprskam hemikalijama, biće više voća, nije dobra. Oni se ne osvrću na ograničenja u doziranju pesticida.
Treba da znate šta kupujete na pijaci.
Treba da se zapitate koliko je hrana koju jedemo „ekološka“, kako tvrde naši i ponose se time.

Ako stvarno hoćemo da jedemo „zdravu“ hranu (koju Amerikancima nude u prodavnicama organske hrane i koja je više puta skuplja od GM), to podrazumeva savesnu proizvodnju u nezagađenoj sredini, a nisam sigurna da imamo bilo koji od ta dva uslova.

Obavezno: Intervju profesora Zgagina radiju Slobodna Evropa
Pod navodnicima: Nin broj 2563, odgovor profesora V. Glišina
A kome je još do smijeha: http://www.index.hr/clanak.aspx?id=256914

GMO (1)

Što se tiče teme, i sama sam pomalo paranoična, odbojno mi je sve što nosi prefiks genetski modifikovano (ne daj bože kad bih morala tako nešto da jedem, a da znam šta je!). Od pre par godina, tema je postala aktuelna i u SCG; informacije koje dobijamo su uglavnom nepotpune, ne sadrže sve podatke potrebne da se formira stav.
Ko se igra Boga? Da li je hrana dobijena od Genetički Modifikovanih Organizama rešenje gladi u svetu?

Trenutno stanje

U delovima Srbije postoje (ili su postojali) zasadi genetski modifikovane soje (Vojvodina, Mačva). Dok se vlast (Ministarstvo) drži svoje – let’s burn the witch!, ponašanje ljudi na čijem zemljištu je uzgajana soja je počelo tipično naivno – nisam znao da je zabranjeno, preko – ne damo da je uništite, sve do pribegavanja najupotrebljavanijem pregovaračkm sredstvu (pored štrajka i bagera); blokirali su puteve.

Izgleda da su se strasti stišale, jer poslednja vest glasi: Ministarstvo poljoprivrede i proizvođači iz Mačve, koji su protivzakonito sadili genetički modifikovanu soju, postigli su sporazum da se celokupna količina požanje pod strogom kontrolom inspektora ministarstva i zatim preradi u sojinu sačmu.

Zakoni

Dok se u EU bore protiv hrane u čiji sastav ulaze GMO, u Americi je forsiraju.
A mi smo, po običaju, negde u sredini, izmedu čekića i nakovnja. Primali smo američke donacije u vidu genetski modifikovane sojine sačme (sačma je mlevena soja koja se koristi kao stočna hrana) - doduše, ne i samo seme genetski modifikovane soje - dok je, istovremeno, zakonska regulativa usklađena sa Evropskom unijom i potpuno jasna. Baš tu i leži sadašnji problem sa onim što se sad pronalazi na vojvođanskim njivama - jednostavno, protivno je zakonu saditi genetski modifikovanu soju. Zabranjen je i njen uvoz. A propisane kazne su do jedne godine zatvora, odnosno novčane do 400 hiljada dinara.

Modifikovana mlevena soja koja služi za ishranu stoke je dozvoljena, a seme soje koje bi se posejalo nije dozvoljeno.

Kontrola

U SCG postoje laboratorije koje rade analize da bi se utvrdilo da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća. To je regularan put. Ali dešavalo se da se GM soja prošvercuje. Što se tiče proizvoda, odnosno hrane, tu kontrole nema.

Iz:
Ekolink, mesečni pregled vesti iz ekologije
bbc.co.uk

(Nisomnia 05)

Krenula u Niš i posle 10 minuta vožnje se pokvario autobus ali srećom sam navikla na maler protekla 3 dana nije bilo ničeg drugog (doduše jesam položila zoologiju); pola sata nakon toga došao drugi autobus za Niš vozili se skoro 5 sati autobus staje kod svake bandere (pričali mi a ja nisam verovala); sačekala me Marija i pošle da prošetamo po tvrđavi, kad panduri izvrći džepove otvaraj ranac pita šta je ovo kažem moja mama poslala Mariji med otvarali kupku mleko kremu (a uveče sam mogla slona da unesem) posle bile u menzi na pravnom i kod Vece na kafi pa kod Marije.
Uveče krenule kod Miše (muško) a tamo neka deca nije mi ni do piva bilo a ni Mariji (lažem) posle na tvrđavu opet Veca ponela rakiju Danilov doživljaj Beča skroz su dobri pa Del Arno meni je tada bilo baš baš baš super još kad mi je Jovan poslao poljubac uuuuuuuuuuuu standard su svirali ali je meni bilo baš posebno balavica pa se smenila ekipa u prvim redovima i počeli Partibrejkers treći put ove godine znam napamet malo se smorila (zamerka nema wc ljudi pišaju gde stignu) kad su na kraju počeli dj ovaj dj onaj meni je mozak bio zauzet a noge oduzete.
Posle neki njihovi drugovi smarali i oko 3 ispratile Vecu peške 40 minuta na bulevar Nemanjića pričale pričale pričale ja više nemam šta da kažem na sve te glupe teme (ja sam glupa) spremile se da spavamo opet pričale uf koliko mi se spavalo ustale pile kafu sa mlekom i na stanicu ja kući autobus ko to tamo peva a vozač Miško sve sam preživela gladna a u Mrčajevcima ušao neko sa pršutom.

Ako ima neko fine slike sa Nisomnije i dobru volju da mi ih pošalje lako će naći adresu.

Karanfil se na put sprema i peva...

Stavio sam krov iznad tvoje glave i savio nebo preko prozora
Mislio sam mislio da ću doći sebi ali mesto gde sam mi odgovara
Jutra su se smešila kad smo bili mi večeri su tekle biseri se pili
Nikako ne želim da zaboravim

Fališ mi fališ više nego zivot
Fališ mi fališ ne znam da li znaš
Fališ mi fališ šta ću ja bez tebe
Samo još da tonem i da propadam...

A sad kad te nema mislim na tvoj osmeh i na pokret rukom što me obara
Sve što sada radim ne izgleda mi dobro telo mi se vuče a srce udara
Iza svakog ćoška hoću da te sretnem grad je ovaj postao teška pustinja
Nikako ne želim da zaboravim

A kada se vratiš, biće opet sunca
Biće opet svega, hej da li si znala, znala...

Stara škola

Sretnem profesora fizike iz srednje škole.
Simeun je jedan od dva ili tri profesora od kojih si mogao da naučiš još nešto osim fizike, sociologije ili filozofije.
Najviše pamtim kad nas je navodio da probamo da napravimo perpetuum mobile. A niko nije znao šta je posredi.
I kad je rekao da ništa što naučimo ne uzimamo zdravo za gotovo. I da je ista stvar i sa životom.
I kad se veliki Nikola naljutio što nije mogao da dobije dvojku, i zalupio mu vrata. I sad me malo sramota kad se setim.
Danas kaže da samo radim i da će sve biti u redu.
A ja bih da verujem u to. I da opet imam 17 godina, prazna tabla, svaki dan u školu i iz škole, svo vreme samo jedno misleći – kad bi se desilo nešto i pomerilo moju dosadnu svakodnevnicu.

Srećni dodatak: druge vrste, mislim. Inače je greška u kucanju.

Избори у Србији – Тамни вилајет...

Како је почело?
Висинским припремама наравно. Док сам била код бабе и деде у селу, спремала испите у миру и тишини, потпуно сам се навукла, погодите на шта – Процес ТВ, уз доручак. Лол. После тога вести, па Злочиначке намере на првом. Капирате програмску шему? И ухватила део целе те приче са СДП и компанијом.
И сетила се младости своје, чланства у Цесиду, и првих надгледаних избора.
Комедија.
Изборне комисије од 18 чланова, од којих је 5 заправо потребно, док осталих 13, овим редом – није присутно, пије кафу, трачари, исправља криве дрине, ређе - лечи се од мамурлука, мува друге чланове комисије, једе, телефонира.
Иако је по правилима забрањено телефонирање на месту где се одржавају избори.
А о бонтону не бих.

Коначно, јутро, први гласач, неписаним правилом пензионер, можда попуни контролни листић како треба, можда не. Али то и не брине, волела бих да видим тог ко ће нешто да измува поред десетак присутних чланова комисије, родбине и пријатеља.
Иначе је и свако задржавање неслужбених лица, гласача итиси. на изборном месту, погодите шта – против прописа.

Преживиш првог, а онда почиње забава.

Сено слама гласачи: Спрејом се обележава кажипрст десне руке, по правилу.
Гласач дође до последњег члана комисије: Кажипрст десне руке.
Пружа леву.
Десне руке.
Пружа десну руку, дланом.
Кажипрст десне руке.
(изнервирано) Ма ево ти, носи обе ако хоћеш.

Важно да се гласа: Дође човек, узме листић, све по прописима. Попуни. Убаци у кутију. У кутију другог бирачког места које је у истој сали. Али ненамерно. Реакција комисије, којој се лампица споро пали: Виде ли ти оног? Није гласао? Јесте? У погрешну кутију?
...

Мој миљени: Господине, не можете да гласате, лична карта вам је неважећа.
Али како сам гласао на свим овим изборима до сада? Ајде још овај пут кад сам већ дошао да гласам, па ћу извадити нову.
Али господине, лична карта вам је истекла 1983. године.

А бисери су сви из места у граду. Доживљаје оних које пошаљу у села, у места где има 50 бирача који направе општенародно весеље, и испеку прасе за комисију... ма нећу...

Избори у Србији – Тамни вилајет: Ко гласа кајаће се, ко не гласа, кајаће се још више.

Zanimljivost...

Spore parazitske nematode mogu imati svega 160 neurona i odgovarajuće limitiran bihevioralni repertoar.

Genijalno. Zvuči kao opis nekih osoba koje poznajem.


Nevezano, pročitajte: Time-thief by Domaćica
:o)

Easy like...

Mozak odbija pomisao na bilo kakav napor značajniji od odluke u koje vreme između pola deset i pola jedan ću ustati.


(posle 50 min i 55s)
Komentari rade, valjda. Nek neko proba.

Mistifikujuci prekursor, ili o novom pocetku, neozbiljno naravno

Pre tacno dvadeset godina dana negde u hercegovackom krsu rodila se beba, tj. rodila se u porodilistu, sto nam ostavlja nebitnu cinjenicu je da je kraj jako neravan, sa vise kamenja nego zemlje. Devojcica, tamne kose, tri i sesto… zovimo je natty.

Rodbina je pohrlila da vidi dugo ocekivano zensko dete. Jedna uzbudjena teta je konstatovala da nikad u zivotu nije videla lepsu bebu.

Slucajno, ista zena je srela sad vec punoletnu natty, mnogo godina kasnije. Ovaj put nije osetila zelju za istim izlivom ushicenosti.

Doduse, ponudila je natty da je uda za svog unuka i vrati se u rodni kraj. natty je odbila ponudu, smatrajuci, u svojoj mladalackoj idealizaciji svega i svacega, da u zivotu ima jos toga da se vidi i uradi, a kamenja, planina i momaka ima svuda.

Odlucila je da svoju naivnu kreativnost kanalise.

natty ce se udati jednog dana. Mozda.

Sve izmedju sadasnjice i tog trenutka je cista shizofrenija.