ако те занима ја сам ENTISH. А и то ми сви кажу? Иначе, Ѕлатић и ја смо те оговарали синоћ. У ствари причали смо о теби и много смо се забринули за тебе. Сва та лудијања по бг-у. Журке - момци све то одједном... Стварно си се опустила у последње време?
mogu zamisliti taj spregnuti intelektualno-emocionalni potencijal - Zlatić i ti većate tamnu stranu moje ličnosti... čoveče, tolika količina mentalne energije na tako zahtevnom zadatku može da proizvede neku atmosfersku anomaliju.
bez uvrede, ali mi je jasno da niste imali pametnijeg posla... pozdravljam vas puno obojicu
Zavejano Gradsko setaliste bilo je pusto u kasnim vecernjim satima. Cacak je vec godinama takav. Iako je bila subota, ljudi su uglavnom sedeli u toplim lokalima, gledajuci napolje kako se prozirna mesecina spaja sa ulicnim osvetljenjem. Na ulici ispred jednog od takvih lokala nekoliko momaka je stajalo u grupi i pocupkujuci u mestu razgovaralo u prolazu. "Sta je ovo sa Dusicom? Neke zurke, ludijanja, napijanja... Sta radi Beograd od ljudi, a?", upita Bokela Zlatica kome nije bilo svejedno koliko ce ovaj razgovor trajati. "A, jeste, jeste...", rece Zlatic i klimnu glavom, a zatim je ponovo vrati u topli okovratnik njegove jakne. "Sto je hladno, covece!", rece Bokela nakon krace pauze. Zlatic ponovo klimnu. "Kako ide kod tebe?", bio je uporan Bokela, kome ocigledno nije smetala hladnoca. Zlatic slegnu ramenima, misleci da je to dovoljan odgovor na Bokelino pitanje, ali ipak oseti potrebu da se dopuni: "Dobro je, dobro je..."
иако је ноћ била хладна, небо широм отворено док је хладни Цунами харао градом, бокела је без обзира на хладне ноћне сате седео крај свог рачунара и немилосрдно покушавајући да ступи у контакт са својим давно изгубљеним пријатељима у београду успео да напише следеће реченице:
невероватно ми је жао што су скоро сви моји пријатељи у "дијаспори" (бг, нс, нш, кг итд...) сви су оставили овај већ пусти град. У потрази за неким знањем и неким дипломама и звањима, оставили су нас чачанске тф - овце. иако звучи да смо овце што смо остали овде, ми ћемо и даље бити те црне овце које ће се борити за опстанак нашег хладног града Чачка.
Лутајући тако од факултета до факултета, од локала до сплава од сплава до дискотеке, би сте у београду изгубили осећај носталгије који сви ми чачани имамо у себи. можда грешим, али имам утисак као да сте се охладили. нема више оне топлине у вашим очима када дођете код нас. свратите на кратко и једва чекате да се вратите. можда је тај свет тамо сладак, али не бих желео да га мењам за овај "мед" који имам овде. проводите сате и дане у смрдљивим превозима. јурите од факса до куће како би нешто глоцнули и онда опет на вежбе. скала стреса вам је сваки дан све већа!
чачак је и даље топао град без обзира на ову хладноћу. београд је не само охладио своје улице, већ и своје станаре. који му свакодневно плаћају кирију у количини стреса које добијају сваки дан. код нас и даље имаш времена да се прошеташ до парка и бедема и да стигнеш на вежбе из физике. морава и даље тече ако вас то занима. брана је и даље ту.
НЕМОЈТЕ ЗАБОРАВИТИ ДА СТЕ И ДАЉЕ ТОПЛИ ЉУДИ. И ДА СТЕ И ДАЉЕ ВИ ОНО ШТО СТЕ БИЛИ И ПРЕ. НЕ ДАЈТЕ ДА ВАС БЕОГРАД ПРОМЕНИ.
Читам коментар овог бокеле и не могу да не уздахнем.
А зашто? Па зато што ево њега како саставља носталгичну причу о печалби, о друговима који су отишли у тај неки бели свет и онда више нису исти као што су били и тако даље и тако ближе.
Реалност? Па бре, људи су отпутовали 200 километара даље, то може пешке да се пређе ако се мало наљутиш, аутобус да не помињем, а он одмах ударио у де-мол.
Наравно, није човек ништа крив, чак је и занимљиво написао на чему све честитке. Него не могу да пренебрегнем како сте ви децо, и генерације пре и после вас, тешко зајебани. Нисте имали ништа, нисте нигде путовали, нисте ништа видели. Толико да ето од Београда правите микро-мит далеког, белог света. Није Београд никаква велика даљина, то је бре комшилук, све исто двориште. И тамо живе исти људи као што сте и ви. А верујте ми на реч да је тако и другде. У Паризу, Лондону, Амстердаму, Њујорку, било где. У крајњој линији свуда живе људи који се боре за своје парче неба и по томе нисмо различити од њих.
Оно што мене жалости и љути у исто време је да сте тога потпуно несвесни јер не знате за друго. Наравно нисте ви криви за то, само радите с оним што вам је дато. Да је више пара и среће, имали бисте по ауто као ваши вршњаци па вам двеста километара не би било преко света.
Зато кажем да треба да се путује, ако не може даље а оно само тих двеста а да се кофер пакује за даље. Немојте да деци после причате како сте били будале. Пронађите себи место у свету, нека то буде и у вашем родном граду ако се тако одлучите, али не пре него што прегледате шта се све нуди другде. Онда ћете бар да знате да сте исправно изабрали.
Хвала anonymous на похвалној критици мог коментара.
Али морао би нешто да додам. Читајући твој коментар схватио сам шта си желео да кажеш. У праву си што се тиче наше генерације и то како од комарца направимо магарца, али сам хтео да истакнем баш то да има доста оних који мисле да је тај бг баш оно како си ти описао да га схватају. Због тога сам рекао да остану они стари и да не дозволе да их Он промени.
Још једну ствар коју морам да признам је то: да је Београд стварно једна животна школа коју није тако лоше похађати. И да може да утиче на људе и у позитивном смислу. Да схвате неке ствари које можда остали нису у могућности да схвате. Али веома је битно то што си рекао да га не треба превише идеализовати и мислити да је сад то нешто ...
Некад ме нервирају ти погледи када ме неки стари пријатељи питају: "Шта си уписао?". бокела: "ТФ.". пријатељи: "Где? У Бг-у?". бокела: "Не, овде у Чачку.". пријатељи: "Aaa, па добро. Полако." разумете већ остатак приче.
Можда је ово глупа тема за дискусију, али верујте ми знам, да је то утицало на неке моје пријатеље.
11 comments:
e i ti si dokona:) a ja sam mislila da vi morate da ucite nesto na tom faxu:) lol
ако те занима ја сам ENTISH. А и то ми сви кажу?
Иначе, Ѕлатић и ја смо те оговарали синоћ. У ствари причали смо о теби и много смо се забринули за тебе. Сва та лудијања по бг-у. Журке - момци све то одједном... Стварно си се опустила у последње време?
mogu zamisliti taj spregnuti intelektualno-emocionalni potencijal - Zlatić i ti većate tamnu stranu moje ličnosti... čoveče, tolika količina mentalne energije na tako zahtevnom zadatku može da proizvede neku atmosfersku anomaliju.
bez uvrede, ali mi je jasno da niste imali pametnijeg posla...
pozdravljam vas puno obojicu
Ha, ha, evo pokusaja reprodukcije tog razgovora:
Zavejano Gradsko setaliste bilo je pusto u kasnim vecernjim satima. Cacak je vec godinama takav. Iako je bila subota, ljudi su uglavnom sedeli u toplim lokalima, gledajuci napolje kako se prozirna mesecina spaja sa ulicnim osvetljenjem. Na ulici ispred jednog od takvih lokala nekoliko momaka je stajalo u grupi i pocupkujuci u mestu razgovaralo u prolazu.
"Sta je ovo sa Dusicom? Neke zurke, ludijanja, napijanja... Sta radi Beograd od ljudi, a?", upita Bokela Zlatica kome nije bilo svejedno koliko ce ovaj razgovor trajati.
"A, jeste, jeste...", rece Zlatic i klimnu glavom, a zatim je ponovo vrati u topli okovratnik njegove jakne.
"Sto je hladno, covece!", rece Bokela nakon krace pauze.
Zlatic ponovo klimnu.
"Kako ide kod tebe?", bio je uporan Bokela, kome ocigledno nije smetala hladnoca.
Zlatic slegnu ramenima, misleci da je to dovoljan odgovor na Bokelino pitanje, ali ipak oseti potrebu da se dopuni:
"Dobro je, dobro je..."
Uzeto iz knjige "Bokeline avanture"
Kniga je fikcija i svi likovi su izmisljeni i nemaju nikakve veze sa stvarnoscu...
бокелине авантуре
(стисак таме)
иако је ноћ била хладна, небо широм отворено док је хладни Цунами харао градом, бокела је без обзира на хладне ноћне сате седео крај свог рачунара и немилосрдно покушавајући да ступи у контакт са својим давно изгубљеним пријатељима у београду успео да напише следеће реченице:
невероватно ми је жао што су скоро сви моји пријатељи у "дијаспори" (бг, нс, нш, кг итд...) сви су оставили овај већ пусти град. У потрази за неким знањем и неким дипломама и звањима, оставили су нас
чачанске тф - овце. иако звучи да смо овце што смо остали овде, ми ћемо и даље бити те црне овце које ће се борити за опстанак нашег хладног града Чачка.
Лутајући тако од факултета до факултета, од локала до сплава од сплава до дискотеке, би сте у београду изгубили осећај носталгије који сви ми чачани имамо у себи. можда грешим, али имам утисак као да сте се охладили. нема више оне топлине у вашим очима када дођете код нас. свратите на кратко и једва чекате да се вратите. можда је тај свет тамо сладак, али не бих желео да га мењам за овај "мед" који имам овде. проводите сате и дане у смрдљивим превозима. јурите од факса до куће како би нешто глоцнули и онда опет на вежбе. скала стреса вам је сваки дан све већа!
чачак је и даље топао град без обзира на ову хладноћу. београд је не само охладио своје улице, већ и своје станаре. који му свакодневно плаћају кирију у количини стреса које добијају сваки дан. код нас и даље имаш времена да се прошеташ до парка и бедема и да стигнеш на вежбе из физике. морава и даље тече ако вас то занима. брана је и даље ту.
НЕМОЈТЕ ЗАБОРАВИТИ ДА СТЕ И ДАЉЕ ТОПЛИ ЉУДИ. И ДА СТЕ И ДАЉЕ ВИ ОНО ШТО СТЕ БИЛИ И ПРЕ. НЕ ДАЈТЕ ДА ВАС БЕОГРАД ПРОМЕНИ.
ПОСВЕЋЕНО СВИМ СТУДЕНТИМА СА СТРАНЕ У БГ-у.
Читам коментар овог бокеле и не могу да не уздахнем.
А зашто? Па зато што ево њега како саставља носталгичну причу о печалби, о друговима који су отишли у тај неки бели свет и онда више нису исти као што су били и тако даље и тако ближе.
Реалност? Па бре, људи су отпутовали 200 километара даље, то може пешке да се пређе ако се мало наљутиш, аутобус да не помињем, а он одмах ударио у де-мол.
Наравно, није човек ништа крив, чак је и занимљиво написао на чему све честитке. Него не могу да пренебрегнем како сте ви децо, и генерације пре и после вас, тешко зајебани. Нисте имали ништа, нисте нигде путовали, нисте ништа видели. Толико да ето од Београда правите микро-мит далеког, белог света. Није Београд никаква велика даљина, то је бре комшилук, све исто двориште. И тамо живе исти људи као што сте и ви. А верујте ми на реч да је тако и другде. У Паризу, Лондону, Амстердаму, Њујорку, било где. У крајњој линији свуда живе људи који се боре за своје парче неба и по томе нисмо различити од њих.
Оно што мене жалости и љути у исто време је да сте тога потпуно несвесни јер не знате за друго. Наравно нисте ви криви за то, само радите с оним што вам је дато. Да је више пара и среће, имали бисте по ауто као ваши вршњаци па вам двеста километара не би било преко света.
Зато кажем да треба да се путује, ако не може даље а оно само тих двеста а да се кофер пакује за даље. Немојте да деци после причате како сте били будале. Пронађите себи место у свету, нека то буде и у вашем родном граду ако се тако одлучите, али не пре него што прегледате шта се све нуди другде. Онда ћете бар да знате да сте исправно изабрали.
Све најбоље желим.
Slazem se sa anonymous-om
HIPPIEEEE
Хвала anonymous на похвалној критици мог коментара.
Али морао би нешто да додам. Читајући твој коментар схватио сам шта си желео да кажеш. У праву си што се тиче наше генерације и то како од комарца направимо магарца, али сам хтео да истакнем баш то да има доста оних који мисле да је тај бг баш оно како си ти описао да га схватају. Због тога сам рекао да остану они стари и да не дозволе да их Он промени.
Још једну ствар коју морам да признам је то: да је Београд стварно једна животна школа коју није тако лоше похађати. И да може да утиче на људе и у позитивном смислу. Да схвате неке ствари које можда остали нису у могућности да схвате. Али веома је битно то што си рекао да га не треба превише идеализовати и мислити да је сад то нешто ...
Некад ме нервирају ти погледи када ме неки стари пријатељи питају: "Шта си уписао?". бокела: "ТФ.". пријатељи: "Где? У Бг-у?". бокела: "Не, овде у Чачку.". пријатељи: "Aaa, па добро. Полако." разумете већ остатак приче.
Можда је ово глупа тема за дискусију, али верујте ми знам, да је то утицало на неке моје пријатеље.
Поздрав.
opasne teme:)
@vuk-ajd napisi neki mail, sto nisi nikad na icq online?
@robin hood - hehehe ismejala sam se textu:) mogu da ih zamislim kako pricaju:)
Post a Comment