Pre jedno dvadesetak dana (23.5.), primetim da curi voda iz jednog ćoška u sobi.
A sutradan treba da imam kolokvijum iz mikro, i kao za inat, ostavila svo učenje za uveče. Ma opušteno, stižem ja to parola.
Izbacim napolje ranac na koji je kapalo.
Zvoni telefon.
Momak šapuće u slušalicu. Ne poznajem ga, ali mi je glas poznat, jer on zove s vremena na vreme.
Ma koliko čudno zvučalo, ovo nije hotlajn.
Ubacim neko šerpe i krpe da pokupe vodu i da se ne podigne parket.
Ja stvarno volim svoju sobu.
Opet telefon. Isti momak, samo što sada priča normalno.
Počne da otpada kreč sa plafona.
Od učenja ništa. Pomerila krevet, odmakla sve stvari.
I ne.
Nikako iznervirana.
Kul do istrebljenja.
Opet telefon.
Treća sreća. Popričam sa njim. Radi negde. Nešto sa računarima.
Na kraju ga iznerviram toliko da ovaj put on meni spusti slušalicu.
Sutradan. Debeli majstor vodoinstalater Tika.
Ja nisam bila tu. Bila na kolokvijumu.
Majstro nervozan. Istrese se na cimerku.
A u sobi opsadno stanje.
Situacija je sledeća.
I ranije je bilo problema sa cevima iznad naše sobe. Pa je on probušio plafon kupatila u sobi da bi se voda slivala u kupatilo ako dođe do kvara.
I sada je ta rupa zatvorena žvakom.
Vi ste krive. Zato što ste zalepile žvaku.
I to nije sve.
Sledi rečenica stoleća: Ja sam učinio sve što je mojoj moći. Odlepio sam žvaku.
A ja sam paradajz. OVOLIKI.
I tako sledećih dvadeset dana. U kupatilu curi voda.
Naviknemo se na stalne posete majstora.
Pozdravim ga kad ga sretnem u hodniku.
Kad mene vidi, fin je, a na cimerku se redovno izviče. Kao mnogo smo zahtevne.
Rizikujem da ispadnem totalno razmažena. Ali ne. Nisam vodozemac.
Nisam navikla da živim u uslovima konstantne uzbune usled moguće poplave.
Jesam student.
I navikla sam da me maltretiraju po redovima, šalterima, da jedem u menzi, da perem veš u perionici, da tetke sažaljivo konstatuju da sam omršala, da u pozorištu kupujem najjeftinije karte. To je sastavni deo života. Mog života. Koji mi se sviđa.
Kažu, ako to ne prođeš, nisi studirao.
I tako beše neko vreme. Veštim manevrom (već skoro refleksno) izbegavam teglu/lavor u kupatilu u kome se skuplja voda.
A majstor svrati. Pogleda malo. Ode u sobu iznad.
Sve do prošlog četvrtka.
Dođu još dva ozbiljna majstora. (U stvari, ozbiljnost je relativan pojam, pošto tetkica koja čisti sobu tvrdi da se jedan od njih - švaleriše sa drugim tetkicama. Ne, neću više da pričam. Previše sam rekla... I uvek ispriča.)
Isključe toplu vodu celoj zgradi. I menjaju cevi.
Nas dve zbrišemo u čitaonicu.
Naš majstor je u sobi iznad, ovi mršaviji su kod nas.
Vratim se da uzmem nešto.
- Ma znam kad držim toplu cev Tiko, jebemusunce.
I taj dan.
Svečano Izbacivanje Tegle Napolje.
Šta da kažem.
Majstor ponosan na sebe.
Trebalo mu je više od 20 dana + jedna kontrola njegove šefice, da zameni dve cevi.
Sve bi bilo dobro da je to uradio kako treba.
U trenutku dok pišem ovo, imam slušalice na ušima. Da ne slušam kako kapi udaraju. Gde god udaraju.
Ne smem ni da gledam.
Opet sam ispomerala stvari, a krevet je na sredini sobe.
I da. Imam ispit za dva dana. A majstor neće doći do ponedeljka.
I očekujem da zazvoni telefon.
5 comments:
Ti plaćaš karte za pozorište?! Hint, hint, studentarija uđe 5 minuta posle početka, za džabe.
Beše nekad.
eh tezak je zivot vas studenata, stalno vam nesto curi. ;)
ali ozbiljno, stvarno je ocajno stanje po studentskim domovima, i posle svi ocekuju da dajete redovno ispite i ostalo da je ok.
mada menjao bih se sa tvojom cimerkom bar na koji dan ;)
@tlotim: još uvek je tako. pokušavala sam. nije mi baš išlo...
nastavak priče:
Zovnem portirnicu i kažem da je situacija krizna, i da hitno pošalju nekoga.
Cimerka kaže da neće niko doći, nemaju drugog posla... Kad nelezivraže pose 10 minuta dolazi zgodni portir da proveri situaciju.
A ja u majici, jadrankama i suknji iz Titovog vremena, pedesete maksimum, ako potražite u albumu, sigurno ćete naći svoju babu u nekoj takvoj suknji cvetnog desena;
Ode do sobe iznad i vrati se, kaže sredio je, nisam ni sumnjala da ĆE. Večeras neće biti poplave a sutra će već nešto smisliti...
Ili neće, pa da ja opet zovem :DDDD
E sad najozbiljnije. Ja sam imala većih problema dok sam bila u stanu na Dorćolu sa kretenom od gazdarice koja nam je uzimala previše para, a ništa nije funkcionisalo. KAd bih mogla da biram, da živim kao podstanar i u domu, skoro sigurno bih izabrala dom.
Moja soba se vodi kao soba prve kategorije; to znači da ni u jednom domu u Beogradu nema boljih, šta li.
I stvarno je super. Ja planiram i sledeću godinu da budem ovde, što zbog društva, što zbog lokacije, a i većina uslova za rad je sasvim ok.
Potpuno mi je jasno da su sve ove zgrade odavno napravljene... I da je situacija loša... Ali mislim da je ovde u pitanju ljudski faktor, majstor Tika umesto da kafeniše sa tetkicama, trebalo bi da obrati pažnju na svoj posao.
@nikolica: u pravu si. meni je super kad odem kući, ali posle nekog vremena mi postane dosadno...
Sve je u redu dok tebe majstor Tika ne zovne na kafu :) Veruj mi
a tek kakav glasic ima majstor tika??? brkove da ne spominjem! :)
redovno me ujutru budi dok zove danooooooooo! s nazalnim n ako sam u pravu :)
prosle godine je nama u sobi nesto sistalo iz cevi od radijatora. dodje tika i kaze sad cemo da resimo. za sat je prestalo sistanje a eto ti opet tike. -jel sisti jos? -ne -pa naravno da ne sisti kad sam zatvorio celu vertikalu! :)
inace, bolje da ti kaplje voda odozgo nego da imas bludnu iznad-cimerku :)
zvao sam je jedared da pitam sta to radi, al o tome drugi put :)
ps dom i menza rules
Post a Comment