jedva čekam.
godinu dve pet deset, ali ne duže od toga, jer posle neće biti bitno.
i sve kurvinske zaplete koje je život spremio.
život sudbina slučaj verovatnoća.
emocije instinkti zdrav razum ljubavni romani.
ambicija posao samoostvarenje samoća.
zdravlje.
otkrila sam jutros dva nova mladeža na nogama.
panika panika panika panika velikapanika.
i naglo je zahladnelo.
barenaked ladies feat. tom jones - little green bag
van morisson - too many myths
4 comments:
samoća...
“idealan čovek Aristotelov ipak nikako nije čist metafizičar. On nije vratoloman i ne strovaljuje se u opasnost, jer on malom broju stvari pridaje veliku vrednost; ali, u interesu krupnih stvari on se izlaže opasnostima i ne štedi svoj život, jer ne ceni život iznad svega. On može da čini dobročinstva, ali ce čuva da prima dobročinstva, jer ono je osobina višega, a ovo osobina nižega čoveka... On ne želi da učestvuje u stvarima koje donose ugled, ili gde drugi igraju prvu ulogu... On iskazuje svoje mišljenje, ako samo ne govori ironično, što obično čini pred gomilom... I ničemu ce ne čudi, jer za njega ništa nije veliko. Čak ni sećanje na pretrpljene uvrede. Jer on ce ne zanima mnogo sećanjima, naročito sećanjima na pretrpljenu nepravdu, nego prelazi preko toga ... Ni o ljudima ne govori rado... Nije mu stalo do toga da bude hvaljen ni da ce drugi kude... ni o kome ne govori rđavo, čak ni o svojim neprijateljima, osim njima samima... Njegove kretnje su umerene, njegove reči zvuče teško, njegov govor teče mirno, jer samo ko ce brine za malo stvari i ništa ne drži za suviše značajno, taj ce ne prenagljuje i svoj glas ne napreže. A govorenje iza glasa i brzanje dolaze onda kad ce u danom slučaju čovek odreče takvog visokog držanja.
Prema onome što iziskuje svakodnevni život on ce odnosi dostojanstveno i ljupko, i dane prilike iskorišćuje vešto kao izvežbani general koji svojim borbenim snagama upravlja po svima pravilima strategije. — On je sam sebi najbolji prijatelj, i uživa u samoći, dok su ljudi bez vrlina i sposobnosti sami sebi najgori neprijatelji, i boje se svake samoće.”
(mislim da je ovo iz knjige “blago cara Radovana”, Jovana Dučića…mislim, dakle možda kenjam?)
Ćao
u potpisu: jazzman
ja sam danas razmšljala o tome kako će biti sa 25 godina distance. htela bih to da vidim
Kriva vremena pojavljuje se u svim oblicima, po funkcijama na koje malo mozemo da uticemo. Godina ili deset, je vrednost jedne od mnogo promenljivih.
Post a Comment