zaboravih naslov

iz večere sam iscedila ulja dovoljno da sloj pokrije veći deo tanjira, i jela sam tako sa nakrivljenim tanjirom da bi masnoća išla na jednu stranu. bila sam odlučila da se izderem na nekoga, međutim, kad sam videla da radi tetkica koja izgleda kao matora porculanska lutka, i kojoj se glava trese, odustala sam, jer verovatno ne bi imalo svrhe.
pre neki dan mi nije bilo žao, pa sam se brecnula na momka ispred mene, koji je uzeo jedan tanjir, vratio ga, pa onda uzeo drugi, i njega vratio, što mene izuzetno nervira, šta pipaš, ako nećeš da jedeš. rekla sam mu da ostavlja bakterije sa svojih prstiju na tanjiru iz kog će neko drugi da jede, a on me je pogledao, ništa nije rekao, samo je podigao poslužavnik i išao ispred mene okrećući se i proveravajući da nisam blizu.
posle toga sam se nešto ražalostila, razmišljala o tome kako ću kad diplomiram malo da se napijem, jer se napijem od dva piva, a ponekad i od jednog, i da idem na žurku sa marijom, neškom i fućkom i kako ćemo onako da se zagrlimo svo četvoro, i ja ću malo da plačem od sreće, i tu sam stvarno malo plakala, ali sam shvatila da ipak plačem od sreće i pomalo pmsa, što je dobro, vrlo dobro.
nemiri - lakoća