ivana ima papirić iznad radnog stola na kome je rukom napisano nešto kao - da bismo uspeli potrebno je mnogo rada i malo drskosti. razmišljam kako je to najbolja lekcija koju sam naučila od početka ove godine.
i kako se uvek podesi da se među onima koje poznajem nađe neko ko trenutno razmatra isti segment života kao i ja (jedva sam se naterala da napišem ovo - života, zvuči kao ogroman smor); pa se desi da paralelno odrastamo. neko vreme. onda se možda raziđemo.
i s kim sam se razišla. i gde sam ja usporila, a gde je taj drugi usporio sa odrastanjem. i s kim odrastam sada. i s kim nisam očekivala da ću odrastati, ali se desilo. eto tako.
i kako ivana već ima kartu do leuvena.
i s kim ću se još rastati.
*****
oni su se ponovo skupili, a ja sam imala priliku da to vidim. prošle godine, u ovo vreme:
No comments:
Post a Comment