Homesick

Nedostaje mi da idem kući kao da idem na odmor za vreme koga me majka nahrani, i sa opranom i popeglanom odećom vrati u Beograd. Umesto toga u povratku plačem u avionu, i tokom sledećih dana polako otresam nakupljeno beznađe sa sebe.

Nedostaje mi da mi neko poželi laku noć. Sedmicama nisam imala nijednu. Moji se muče, ponekad je rat i ne znam gde su, u 5 i 26 pogledam na sat sa olakšanjem, opet zaspim, rat se nastavlja, posle svega mi nije ni do ustajanja ni do posla.

Uvek sve delimo na jednake delove. Mislim se šta ću i kako ću kad bude trebalo izbrojati sve dane koje nisam bila s njima.