Gone corporative

Toliko često koristim ovaj blogger, da mi treba nekoliko minuta da pronađem dugme za novi post.
Sinoć sam bila na nekoj žurci koja je otišla stranputicom (ili nije), pa su domaćini, njih 7-8 i par devojaka završili obučeni u bazenu, i jedan od njih, u stanju životinjske pijanosti se skinuo potpuno go i razmahao. Mene je u tom trenutku više brinulo što klinci imaju kameru i poslednje što mi treba je da se pojavi video zapis svega ovoga. Šta bi moje kolege rekle da vide ovo? Ili budući šef?
*****
Imam 27 godina i 3 i nešto godina radnog staža (što je ništa, jasno), ali mi se sve češće po glavi mota nešto tipa: Da li će ovako biti od sad, pa do kraja života? Is this it? Trka sa vremenom, samokritika, harder better stronger faster, our work is never over...
Znam da je previše tražiti i na vrh svega još i slobodu u ovo šugavo vreme, pogotovo kad potičeš iz jedne ili dve unesrećene države sa još unesrećenijim narodom, ali meni ovo nije dovoljno. Izazova.