samo sam zaplakala, tu, u sredini prostorije, među svim ljudima, nisam ni znala da ću zaplakati, samo sam reagovala na nepravdu najiskrenije što sam mogla, prvo suzama, a onda besom, a onda depresijom, samo što kod mene bes nikada ne traje dugo, pola dana i već smo tu, više tiha tuga i beznađe, manje bolest, ne verujem u sebe, ne sviđam se sebi, sve je postalo nekako neiskreno i predvidivo, prija mi moja depresija, konačno sam iskrena, volim trpeljivo sve ljude, treba mi moj ćošak, ne znam zbog čega, odavno se više ne povlačim da bih maštala i ne pravim planove, samo uživam u tome što nemam potrebe, održavam se nekoliko stopa iznad zemlje i razmišljam kako će sutra prestati.

Recollect me darling raise me to your lips
Two undernourished egos four rotating hips

spying on my supervisors fb profile

Anna
hm..so different..this scientific chaos:) do you have a young Jedi sitting next to you?

Luis
Yes I have! And the force is strong in her! Pretty soon she will not be a grasshopper anymore!

cafuné

dobro jutro, da, ne, Dušice, hvala, možda, mnogo mi se sviđaš, šejtan te odnio, dobro.

Karma koma

Ima nečeg obeshrabrujućeg u prihvatanju činjenice da, hteli ne hteli, život gura napred u ciklusima, krugovima sačinjenim od određenih šablona ponašanja od kojih se ne može pobeći.

Osećam se tako staro.

Očekujem da neko došeta, kaže i dokaže da nisam u pravu, da je promena moguća. Ako ne pobegnem iz glave, iskočiću iz kože.