Sretnem profesora fizike iz srednje škole.
Simeun je jedan od dva ili tri profesora od kojih si mogao da naučiš još nešto osim fizike, sociologije ili filozofije.
Najviše pamtim kad nas je navodio da probamo da napravimo perpetuum mobile. A niko nije znao šta je posredi.
I kad je rekao da ništa što naučimo ne uzimamo zdravo za gotovo. I da je ista stvar i sa životom.
I kad se veliki Nikola naljutio što nije mogao da dobije dvojku, i zalupio mu vrata. I sad me malo sramota kad se setim.
Danas kaže da samo radim i da će sve biti u redu.
A ja bih da verujem u to. I da opet imam 17 godina, prazna tabla, svaki dan u školu i iz škole, svo vreme samo jedno misleći – kad bi se desilo nešto i pomerilo moju dosadnu svakodnevnicu.
Srećni dodatak: druge vrste, mislim. Inače je greška u kucanju.
2 comments:
eh bre. ni ne znas sta imas dok ga ne izgubis :)
ma zivi brzo umri mlad, kakvih 17 godina
pozdrav
Ne znam profesora Simeuna ali znam da je u pravu kad kaze da ce sve biti u redu.Da nije tako ne bi uopste "bilo".Ne bi postojalo.Taj covek je verovatno pustio sebe da oseca zivot.To je pretpostavljam i prepetuum mobile koji je vama preporucio.Kako bi lepo bilo kad bi svi bili kao on,i kad bi konacno pustili sebe da osecaju,umesto da stalno razmisljaju.Kako bi lepo bilo kad bi ljudi shvatili da je mozak samo biokompjuter programiran da zastiti materiju.On je samo instrument u rukama energije koja ga pokrece.Tu energiju mozes zvati i dusom ili kako god jos hoces.Kad to shvatis svakodnevnica vise nece biti dosadna vec ces jedva cekati svaki novi dan.Kud ces bolji prepetuum mobile od toga:)
Post a Comment