And then he DJ'ed the after party

što u izlogu...

pošto se priča o mom uspehu na razgovoru za diplomski širi dosta brzo, potrudiću se da preteknem zle jezike odmah. situacija je sledeća: institut blizak fakultetu, šefica laboratorije, njena zamenica i ja, zategnuta atmosfera, obraćamo se jedna drugoj sa Vi (kapitalno v); i dolazi trenutak kada one ispituju šta je ono što me najviše interesuje, što je poprilično bitna stvar za budućeg mentora da zna, i ja, nakon 1s (ne više) oklevanja, izvalim - probiotici. sve bi to bilo super da se u tom trenutku ne nalazim u laboratoriji za hu-ma-nu molekularnu genetiku, koja sa prokariotima - šta ima gospođo - nema ništa. zajedničko.

nikad neću naučiti da prećutim kad je pametno.

kad sam ja u pitanju, šansa da tajno budem zaljubljena u nekoga je ravna nuli.
šta ću kad volim probiotike. probiotici su mi strava. oooooooooo probiotici. aleeeee aleeeee!
ali za rad na njima trenutno nema šanse, pa sam morala da napravim drugi izbor.
i nekom ludom srećom dobih to mesto, što se moglo naslutiti iz prethodnog posta.

druga stvar koju sam htela da pomenem je dokumentarac shake the devil off, i simpatična pesmica koju izvode i vernici sa sveštenikom u crkvi svetog avgustina u nju orleansu.

shake shake shake
shake the devil off
in the name of jesus
shake the devil off

za one koji me sretnu ovih dana, vrlo je verovatno da ću je izvesti... sve sa koreografijom... više puta... a verujem da ima prijatelja koji će početi da me izbegavaju jer sam ih smorila :D

držim palčeve da miljani mama i razredna odobre učešće na fed kupu... to bi mi ulepšalo vikend.

zaboravih naslov

iz večere sam iscedila ulja dovoljno da sloj pokrije veći deo tanjira, i jela sam tako sa nakrivljenim tanjirom da bi masnoća išla na jednu stranu. bila sam odlučila da se izderem na nekoga, međutim, kad sam videla da radi tetkica koja izgleda kao matora porculanska lutka, i kojoj se glava trese, odustala sam, jer verovatno ne bi imalo svrhe.
pre neki dan mi nije bilo žao, pa sam se brecnula na momka ispred mene, koji je uzeo jedan tanjir, vratio ga, pa onda uzeo drugi, i njega vratio, što mene izuzetno nervira, šta pipaš, ako nećeš da jedeš. rekla sam mu da ostavlja bakterije sa svojih prstiju na tanjiru iz kog će neko drugi da jede, a on me je pogledao, ništa nije rekao, samo je podigao poslužavnik i išao ispred mene okrećući se i proveravajući da nisam blizu.
posle toga sam se nešto ražalostila, razmišljala o tome kako ću kad diplomiram malo da se napijem, jer se napijem od dva piva, a ponekad i od jednog, i da idem na žurku sa marijom, neškom i fućkom i kako ćemo onako da se zagrlimo svo četvoro, i ja ću malo da plačem od sreće, i tu sam stvarno malo plakala, ali sam shvatila da ipak plačem od sreće i pomalo pmsa, što je dobro, vrlo dobro.
nemiri - lakoća

But all of that's what the point is not

Mesto: Veliki Grabovski
Umetnik: Gojko
... čokanjčićemćutečokanjčićemćešme
... vrbavrbigrizerep

Hemoprevencija kancera

Izvod sa predavanja profesorke mikrobiologije...

Jedna trećina kancera je povezana sa načinom ishrane, jedna trećina sa pušenjem, a ostatak je pod uticajem raznih činilaca.
Tri velike grupe hemikalija koje unosimo hranom, a za koje se zna da su kancerogene:

HCA (heterociklični amini) se stvaraju pri termičkoj obradi mesa;

PAH (policiklični aromati) se oslobađaju pri sagorevanju fosilnih goriva; nalaze se na primer u mesu koje se peče na roštilju na ćumur;

N-nitrozo jedinjenja se nalaze u konzerviranom mesu na primer; nitrati iz hrane prelaze u nitrite, koji reaguju sa aminima, produkti reakcije su kancerogeni.

Cilj početne strategije prevencije kancera je bio smanjenje izlaganja genotoksičnim agensima. Razvoj genotoksikologije je značio ispitivanje delovanja hemikalija na različite grupe organizama, i ekstrapolaciju rezultata na čoveka.
Rezultat ovih napora je da je zakonom regulisano testiranje svake hemikalije pre nego što se pusti u promet.

Sledeća strategija je hemoprevencija, identifikacija faktora koji mogu da spreče kancer, a efikasni su kod ljudi.
Poznato je da unos pojedinih namirnica i začina smanjuje procenat kardiovaskularnih oboljenja i kancera.

Čaj, na primer zeleni čaj koji sadrži polifenole i antioksidante se puno koristi u Japanu i Kini. Kada se stanovnici ovih zemalja presele u zapadne zemlje i počnu da se hrane drugačije, incidenca kancera se povećava, što dokazuje da smanjeno oboljevanje u tim oblastima nije povezano sa nekom genetičkom osnovnom, nego sa načinom ishrane.

Francuski paradoks: kod Francuza je smanjen nivo srčanih oboljenja, iako se hrane na takozvani zapadni način, odnosno unose puno mesa; redovno i u umerenim količinama piju crno vino...

Mediteranski način ishrane: puno voća, povrća (luk, mahunarke, kupus), riba, maslinovo ulje.

Paradajz: sadrži likopen koji je jedan od najjačih antioksidanata.

Meden agan, jer se zna da u nekim situacijama antioksidanti počinju da se ponašaju kao oksidanti...

Zaključak:
Najbolji antikancerogeni se nalaze u hrani, i to u najpovoljnijim kombinacijama. Ishrana koja sadrži umerene količine mesa, puno voća i povrća, integralnih žitarica, biljnih mononezasićenih masti, plus fizička aktivnost, minus cigarete je najbolja strategija za zaštitu zdravog stanovništva od raka.
Link: cancer.gov

Februar (oduvek)

Da ne kvarim tradiciju. Bob Marleys Day u SKCu

Stvarno

U prethodnom postu se potkrala greška, i na sreću, odmah je stigla i ispravka (hvala).
Dakle - "šetali su kuče", ili "Ćao Zdravko... Srećna ti Nova godina..." je naziv za sledeću fotografiju.


Inače, 2na je moj omiljeni lik sa Probe, ne po političkoj liniji, nego zato što čovek ne može da ispadne normalno na slici.

Šest grehova

Po profesoru molekularne genetike
Smatra se da na razvoj malignih tumora negativan uticaj imaju životne navike:

• cigarete,
• alkoholizam,
• gojaznost,
• kalorična ishrana,
• rana seksualna aktivnost,
• promiskuitet.

Borovnicu

Sedmoro nas sedimo u kafani Mali Vračar. Četvorica momaka piju pivo, a Gojko i ja se dogovaramo koju rakiju ćemo da pijemo. Nikola valjda nije ništa naručio.
Gazda donosi 2 šljive i ljubazno mi se obraća: A šta će devojčica da pije?

Kako Tanjug javlja...

Priča se da je prekjuče u menzi tetkica koja skida bonove za ručak pala na foru iz Lajanja na zvezde. Ne na neku od onih romantičnih, već na onu karte - iza, karte - iza...

Ribe

TRACHINIDAE žive ukopane u peskovitom dnu ili muljevitoj podlozi, ostavljajući ispravljene otrovne bodlje na dorzalnom delu tela. U slučaju da ih nešto uznemiri, brane se ubodima oštrih bodlji. Postoje vrste koje žive u dubinama do 100m, dok se sitnije vrste pojavljuju u priobalnim delovima.

Da je Brigi tu, pa da je determiniše. Sigurno bi se raspala od sreće: Evo, kolege, primera kako se morski organizmi brane... bla bla evolucija... bla bla prilagođavanje...
Ili bar neko drugi, da mogu na miru da jaučem. Na srpskom. Dal’ će razumeti koliko boli ako psujem?

Ostaju žive dugo nakon iznošenja iz vode; bodlje ostaju otrovne i nakon što riba ugine. Zbog toga je praksa da se bodlje odstrane čim se riba izvadi iz vode. Kulinarska vrednost nije zanemarljiva.

Sledeća riba koju ću pojesti će imati njušku i mali rep uvijen u spralu. I obavezno će proći tretman u mašini za mlevenje mesa.

Principi tretmana uboda:
- Ublažavanje bola;
- Sprečavanje pojave alergije;
- Prevencija sekundarne infekcije.

Tol'ko o čuvarima plaže. Jedino što ovima ide dobro je nameštanje suncobrana. Doneli su mi alkohol. Za dezinfekciju. Jao. Donesite mi nešto da popijem.
Imam Ličnog Držača Leda na Stopalu. Zar to nije slatko. Garant bih se bolje osećala da je to onaj što sam juče s njim igrala odbojku. jAo.

Kada je ubodena, žrtva oseća oštar bol kao od uboda ugle, koji trenutno počinje da se pojačava. Dalje se senzacija širi do zgloba stopala. Na mestu uboda je vidljivo oticanje. Zavisno od količine otrova koji je dospeo u sistem, mogu se javiti manifestacije kao što su ubrzanje pulsa, znojenje, groznica i gubitak svesti. Alergijske manifestacije se sprečavaju uobičajenim antihistaminima. Ako je alergija jako izražena, primenjuju se kortikosteroidi.

Jaooooo. Ne injekcija. Ne. ne. ne. Užas.

S vremena na vreme žrtva može osetiti i bolove u predelu grudi. Poznato je da otrov može biti štetan za mišićno i za nervno tkivo.

...

evo

jedan suncani post iz kusadasija
u kome nece biti kvacica niti interpunkcije
za kog ce nam to vraga a i samo me usporava
sunce neumoljivo przi
efes je dobro pivo a tuborg je jeftiniji
engleza i srba ima na svakom koraku
nase devojke prepoznajete po tome sto su tip top sredjene u po dana u po noci
a engleskinje su plave kose i crvene u licu
danas sam bila na bazaru
turci su malo naporni
cimeri su super
samo ponekad zaborave da spuste dasku na wc solji
nisam pocrvenela
sunce me nesto nece al da ne pricam unapred ko zna
toliko

...

Leno, drži se.

vest

Zašto je ponekad bolje koristiti stepenice...

Lift u mojoj zgradi ne samo da govori, nego i pismeno izražava svoje negodovanje. Pritom mu gramatika nije jača strana. Zona sumraka.

Pre svega, ovo nije malinjak nego kupinjak

I to je prošlo.







Ako je verovati zvaničnoj najavi, nakon Exita, Rambo Amadeus nastupa u Kosjeriću na Čobanskim danima.

Da li je u pitanju standardna svirka, ili Rambo Amadeus Svjetski Mega Car, Giga Imperator Sunčevog Sistema i Tera Kondukter Mliječnog Puta, sprema nešto posebno?

To može biti zanimljiva destinacija za ovaj vikend.
Pročitajte nešto više o manifestaciji (optimizovano za IE 4+ i 800x600).

Koliko para toliko muzike (Studentski Centar Beograd, divne li ustanove)

Pre jedno dvadesetak dana (23.5.), primetim da curi voda iz jednog ćoška u sobi.
A sutradan treba da imam kolokvijum iz mikro, i kao za inat, ostavila svo učenje za uveče. Ma opušteno, stižem ja to parola.

Izbacim napolje ranac na koji je kapalo.
Zvoni telefon.
Momak šapuće u slušalicu. Ne poznajem ga, ali mi je glas poznat, jer on zove s vremena na vreme.
Ma koliko čudno zvučalo, ovo nije hotlajn.
Ubacim neko šerpe i krpe da pokupe vodu i da se ne podigne parket.
Ja stvarno volim svoju sobu.
Opet telefon. Isti momak, samo što sada priča normalno.
Počne da otpada kreč sa plafona.
Od učenja ništa. Pomerila krevet, odmakla sve stvari.
I ne.
Nikako iznervirana.
Kul do istrebljenja.
Opet telefon.
Treća sreća. Popričam sa njim. Radi negde. Nešto sa računarima.
Na kraju ga iznerviram toliko da ovaj put on meni spusti slušalicu.

Sutradan. Debeli majstor vodoinstalater Tika.
Ja nisam bila tu. Bila na kolokvijumu.
Majstro nervozan. Istrese se na cimerku.
A u sobi opsadno stanje.
Situacija je sledeća.
I ranije je bilo problema sa cevima iznad naše sobe. Pa je on probušio plafon kupatila u sobi da bi se voda slivala u kupatilo ako dođe do kvara.
I sada je ta rupa zatvorena žvakom.
Vi ste krive. Zato što ste zalepile žvaku.
I to nije sve.
Sledi rečenica stoleća: Ja sam učinio sve što je mojoj moći. Odlepio sam žvaku.
A ja sam paradajz. OVOLIKI.
I tako sledećih dvadeset dana. U kupatilu curi voda.
Naviknemo se na stalne posete majstora.
Pozdravim ga kad ga sretnem u hodniku.
Kad mene vidi, fin je, a na cimerku se redovno izviče. Kao mnogo smo zahtevne.
Rizikujem da ispadnem totalno razmažena. Ali ne. Nisam vodozemac.
Nisam navikla da živim u uslovima konstantne uzbune usled moguće poplave.
Jesam student.
I navikla sam da me maltretiraju po redovima, šalterima, da jedem u menzi, da perem veš u perionici, da tetke sažaljivo konstatuju da sam omršala, da u pozorištu kupujem najjeftinije karte. To je sastavni deo života. Mog života. Koji mi se sviđa.
Kažu, ako to ne prođeš, nisi studirao.

I tako beše neko vreme. Veštim manevrom (već skoro refleksno) izbegavam teglu/lavor u kupatilu u kome se skuplja voda.
A majstor svrati. Pogleda malo. Ode u sobu iznad.
Sve do prošlog četvrtka.
Dođu još dva ozbiljna majstora. (U stvari, ozbiljnost je relativan pojam, pošto tetkica koja čisti sobu tvrdi da se jedan od njih - švaleriše sa drugim tetkicama. Ne, neću više da pričam. Previše sam rekla... I uvek ispriča.)
Isključe toplu vodu celoj zgradi. I menjaju cevi.
Nas dve zbrišemo u čitaonicu.

Naš majstor je u sobi iznad, ovi mršaviji su kod nas.
Vratim se da uzmem nešto.
- Ma znam kad držim toplu cev Tiko, jebemusunce.

I taj dan.
Svečano Izbacivanje Tegle Napolje.
Šta da kažem.
Majstor ponosan na sebe.
Trebalo mu je više od 20 dana + jedna kontrola njegove šefice, da zameni dve cevi.

Sve bi bilo dobro da je to uradio kako treba.
U trenutku dok pišem ovo, imam slušalice na ušima. Da ne slušam kako kapi udaraju. Gde god udaraju.
Ne smem ni da gledam.
Opet sam ispomerala stvari, a krevet je na sredini sobe.
I da. Imam ispit za dva dana. A majstor neće doći do ponedeljka.

I očekujem da zazvoni telefon.

APEL ZA ZABRANU CIRKUSA SA ŽIVOTINJAMA

Trideset gradova u Hrvatskoj, Venecija, Beč, Barcelona, Rio de Janeiro i stotine drugih gradova širom sveta su gradovi u kojima cirkusi sa životinjskim tačkama nisu dobrodošli. Razlozi zabrane su strahovite okrutnosti kojima se cirkusi koriste pri dresuri, transportu i smeštaju životinja koje izvode cirkuske tačke.
Nema zakonskih standarda kojima bi se regulisalo postupanje prema cirkuskim životinjama, njihov smeštaj, transport i celi niz tačaka koje izvode. Reč je o životinjama, koje se prisiljavaju na putovanja, različite klime, izvođenje tačaka i zatočeništvo, a osim fizičkog maltretiranja kojem su podvrgnute pri dresuri, životinje doživljavaju stres, jer su odvedene iz svoje prirodne sredine i dovedene u svet "zabave", odnosno, za njih svet konstantnog pritvora i izvođenja besmislenih tačaka. Da li je razumno sadistički menjati ličnost bića koja su hiljadama godina živela prirodno, da bi u toku jednog popodneva skakala kroz obruč, išla po žici i vozila tricikl?

Podržite medijski mirne proteste i obeležavanje Svetskog dana žonglera 18.06.2006. od 18 do 21h na Zemunskom keju kod hotela "Jugoslavija" pored cirkusa "Corona". Neka ljudi zabavljaju ljude, a životinje neka žive kako im je priroda namenila. U petak 16.06.2006. u Kabinet Gradonačelnika grada Beograda biće predat Apel za zabranu cirkusa sa životinjama.

Očekujemo da će i ostali gradovi u Srbiji slediti primer osvešćenih gradova.

Organizatori:
ART BG "Cirkus šarena laža"
Stani Pani Kolektiv,
Centar za razvoj ekološke svesti "Izvor",
Nat-Art,
Sloboda za životinje,
Ekološko društvo "Endemit"

Ovaj post je u potpunosti posvećen brojevima

Marijanu je trebalo da zove momak koga je pre dva dana upoznala u diskoteci; standardno, pričali i dopali se jedno drugom, ona mu dala broj telefona; i eto situacije.
Dogovor je bio da on zove u pola šest, i naravno da smo nas dve požurile da završimo svoje obaveze do tada. U pet i dvadeset pet smo bile u sobi.
Ja sam uključila računar.
Cimerka, nemoj da ideš na internet.
Štooo?
Pa ako Marko bude zvao.
A ja sam samo htela da slušam Arctic Monkeys koje sam taj dan dobila od Puza.
Kada je na njenom satu pokazivalo da je prošlo sedam minuta od pola šest, Marijana je pitala:
Koliko je kod tebe sati?
Tri minuta prošlo. Četiri. Cenim da glumi frajera i da će zakasniti između petnaest minuta i pola sata.
I bila sam u pravu. Oko šest je dotični pozvao, a Marijana je pustila da odzvoni tri puta. Čisto da se zna.
Dogovorili su se u pola osam.
U šest i pet Marijana je otišla da se istušira.
Ja sam pokušala da uđem u kupatilo oko pola sedam, ali sam odustala iz solidarnosti, jer je ona planirala da se šminka.
Izašla našminkana u petnaest do sedam. Iskusno, samo maskara i olovka. Ni premalo ni previše šminke.
Onda smo birale šta će da obuče.
Uži izbor je pao na crnu i tamno zelenu majcu.
Prvo je obukla zelenu. Pa crnu. Pa opet zelenu.
I svo vreme je imala osmeh od uha od uha, tako da sam i ja, inače namrgođena, morala da se smejem.
Neću crnu, kratka je, ako ga budem zagrlila ovako... neće valjati.
A ja sam se smejala.
E neću da pričam s tobom. Imaš previše bujnu maštu.
Nabila sam glavu u jastuk.
Zelena majca je bila sasvim u redu i boja joj je savršeno odgovarala, jer ima svetlo smeđu, skoro plavu prirodnu kosu.
Kosa.
Cimerka, mogu li da uzmem tvoju kremu za kosu?
Je li bolje kad pustim ili kad podignem kosu?
Bolje kad podigneš.
U sedam i petnaest je bila sasvim spremna.
Ja sam pošla da operem kosu.
Posle nekog vremena.
Hoćeš li skoro?
Koliko je sati?
Pola osam. Mislila sam da piškim.
Iskobeljala sam se iz kupatila.
Otišla je sa sedam minuta zakašnjenja. Taktički.
Ostala sam da razmišljam kako neki ljudi kasne sa namerom; i kako ja redovno kasnim, ali samo zbog toga što imam pretrpan raspored ili sam loše organizovana.
I koliko ne volim hoću - neću igrice koje parovi igraju jedno sa drugim.
I pokušavala sam da se setim kada sam poslednji put bila euforična zbog nekog sastanka.
Zvonio je telefon.
Marko ovde, je li Maja tu?
Maja je izašla.
Dobro, ja je čekam.
I dalje sam pokušavala da se setim.
I nisam mogla.

I'm Tough, with a capital T

Izgleda da sam uhvatila gripu. Kao izvor zaraze je prepoznata cimerka. Čudo jedno kako tako malo DNK i proteina može da napravi toliko problema. Mislim na virus, ne na cimerku.
Tako da me sada bolucka glava i izgleda kao da ću i ja da dobijem temperaturu. Ko će da preuzme poslove kupovine, kuvanja čaja, serviranja limuna, ne zna se. Marijana je dobila neko ulje na bazi svog mogućeg cveća/voća/povrća, ali mala je korist od njega kad ga ne primenjuje na pravi način. Mislim da je u aplikaciji profesionalni masažer, preplanuo, visok i crn od presudnog značaja.
Ako ozdravim biću dobra, biću dobra, biću dobra. Daću sve od sebe da izbegnem sledeće situacije a) da se okupam posle taeboa i izađem napolje, a kosa mi je još uvek mokra; b) da šetam bosa u jadrankama posle kupanja; c) da sedim na betonu; d) da pijem hladno pivo. Kao što rekoh, potrudiću se, mada već vidim sebe kako kršim najmanje jedno od navedenog.
Čula sam danas na faksu jednu zanimljivu činjenicu:
jedna čaša rakije = isto toliko masti.
Imam samo jedno pitanje: Zašto?
Ili bolje: Ooooo, zašto?
Mislim da sam u Zabavniku pročitala izjavu neke ženske osobe, kao - sve što volim da radim je ili nezakonitno ili nemoralno ili goji. Hehehehe - od 7 do 107.
Čim se zasmejem, zaboli me glava.

Kad malo bolje razmislim, jedini zdrav organizam u ovoj sobi je ljubičica. Lako je njoj.

Četvrti april

Rambo Amadeus
Plato Studentskog grada, 4. april 2006. u 21.
:o)
Uzgred, čestitke studentima :o)

ramboamadeus.com

I pored toga što nigdje nije najavljen, na svirci u studentskom gradu skupilo se oko 3000 ljudi da gleda RASMC- ovu svirku. Iako je vecina studenata iz studentskog grada tražila narodnjake kao prigodni program za dan studenata, RASMC je preko veze dobio ovaj angažman. Ipak po tome kako su se prisutni proveli, cini nam se da im nije bilo zao sto je dosao RASMC i razveselio ih svojim kulturnoumjetnickim programom.
Na pitanje kako komentariše ovu anegdotu, RASMC je pojasnio- "Evo , ovo je bio jedan primer u kome se pokazalo da demokratija nije dobar nacin da se donese neka odluka. Mladima nekad treba servirati gotove odluke, za njhovo dobro."

Istina, sve istina, sem ovoga da nigdje nije bio najavljen :o)