1.
Gospodin čuvar Instituta ima cedulju na kojoj sam na njegovo insistiranje napisala dobar dan i dobro veče kad mu je dosadilo da me pozdravlja na portugalskom, ruskom, engleskom, španskom, francuskom ili italijanskom. Kad me vidi da dolazim na posao vikendom, pokaže kalendar i kaže,
o pa vi ste opet zaboravili da je danas nedelja! Kad pođem na ručak, zaustavi me ispred recepcije; nasmejem se, on klimne glavom i kaže
snimljeni ste, sad možete produžiti.
2.
Poslednji dan odmora sam se odvojila od grupe, otišla pravo do Muzeja Rodin, pronašla zadnji ulaz, pravila se da sam zalutala i da ne znam da muzej ponedeljkom ne radi. Rodin i Henry Moore, Solferino, Saint Germain Des Pres, baklava u libanskom restoranu, kiša, momak u crnom kaputu na odeljku za dokumentarce iz ekologije Muzeja istorije prirodnih nauka. Pariz počinje nedelju.
3.
U Lisabonu je 19 stepeni, više se ne nose zimske jakne. Shvatila da u ovom trenutku ne postoji drugo mesto na kome bih živela. Potpisala ugovor na 4 godine. Sloboda, kao da se ništa nije dogodilo, i kao da su svi svetovi tu i čekaju da budu otkriveni.
